Народна скупштина Републике Србије
Из пројекта Википедија
Народна скупштина Републике Србије је највиши законодавни орган у Србији. Састоји се од 250 посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Од Књажевине Србије до Краљевине Југославије
Први закон о Народној скупштини Србије донет је 28. октобра 1858. године. На основу њега сазвана је Светоандрејска народна скупштина, одржана од 30. новембра 1858. до 31. јануара 1859. године у Београду. Тиме је успостављена установа народне скупштине и ударен темељ демократије у Србији.
Aктом уједињења, 1. децембра 1918. и стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, престала је законодавна функција свих народних представништава на територији уједињене државе. Српска народна скупштина састала се последњи пут 14. децембра 1918. године.
[уреди] Комунистичка власт и једнопартијски систем
После 1944.године, Југославијом и Србијом завладалa je Комунистичка партија Југославије на челу са Јосипом Брозом Титом. Србија је постала једна од шест република нове социјалистичке, федералне југословенске државе. На великој Антифашистичкој народно-ослободилачкој Скупштини Србије,одржаној од 9. до 12. новембра 1944. године у Београду учествовало је 989 посланика. Они нису били бирани од стране народа, већ делегирани из редова народно-ослободилачких одбора. Тада је донета одлука о формирању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС).
У току 45 година, Скупштина Србије је имала следеће називе:
- Народна Скупштина Србије (1945.-1946.)
- Народна Скупштина Народне Републике Србије (1946.-1963.)
- Скупштина Социјалистичке Републике Србије (1963.-1990.)
- Народна Скупштина Републике Србије (1990.)
[уреди] Вишепартијски систем
Уставом Србије од септембра 1990. године, српски парламент је установљен као једнодоман који броји 250 посланика. Предвиђено је да се они бирају сваке четврте године на слободним и тајним изборима.
Први избори за Скупштину Србије одржани су децембра те 1990. Највише посланичких места освојила је Социјалистичка партија Србије - 194. За председника парламента изабран је Слободан Унковић, а за председника српске Владе Драгутин Зеленовић.
[уреди] 1992
Ванредни скупштински избори одржани су децембра 1992. године. Поново је највише посланика освојио СПС, овог пута 101. За председника Скупштине изабран је Зоран Лилић, а републички премијер постао је Никола Шаиновић.
[уреди] 1993
На новим ванредним изборима, децембра 1993. године, социјалисти поново освајају највише, 123 посланичка места. Председник парламента постаје Драган Томић, а премијер Србије Мирко Марјановић.
[уреди] 1997
Први редовни избори за парламент одржани су септембра 1997. године. Коалиција СПС - ЈУЛ - Нова демократија осваја 110 мандата. Томић и Марјановић остају и даље на својим функцијама.
[уреди] Период после 5.октобра
Ванредни избори за парламент одржани су децембра 2000. године, два месеца после краја десетогодишње власти социјалиста.
Демократска опозиција Србије осваја 176 посланичких места. Председник Скупштине постаје Драган Маршићанин, а премијер Србије Зоран Ђинђић.
Нови ванредни избори за Скупштину Србије одржани су децембра 2003. године. Највише посланичких места осваја Српска радикална странка - 82. Председник парламента постаје поново Драган Маршићанин (касније га је заменио Предраг Марковић), а за председника Владе Србије изабран је Војислав Коштуница.
Скупштина је током 2005. године усвојила највише закона у историји српског парламентаризма - преко 200. Поред тога, усвојено је неколико државних докумената о стању на Косову и Метохији. У фебруару 2006. године, седници парламента на којој се расправљало о извештају београдског преговарачког тима за Космет, присуствовали су председник Србије Борис Тадић, премијер Коштуница, и чланови Владе.
[уреди] Садашње руководство скупштине
Председник:
Потпредседници:
- Зоран Анђелковић
- Војислав Михаиловић
- Милан Марковић
- Гордана Поп-Лазић
- Радојко Обрадовић
- Стефан Занков
Секретар:
- Марко Даниловић
[уреди] Скупштинско здање
Зграде у којима су се одржавале седнице скупштине Србије током историје су:
- "Велика пивара" (у њој је одржана Светоандрејска скупштина),
- Народно позориште
- Капетан Мишино здање (Велика школа)
- привремена зграда Народне скупштине код данашњег биоскопа "Одеон" (од 1882);
- у Крагујевацу, у згради Народне скупштине која је сазидана по налогу кнеза Милоша 1859;
- у Нишу, Основна школа "Свети Сава" код Саборне цркве и зграда Официрског дома.
