Други крсташки рат

Из пројекта Википедија

	Крсташки походи
Узроци похода Битка код Манцикерта (Кобна 1071.) Алексије Комнин † Петар Пустињак Папа Урбан II † Сабор у Клермону Просјачки крсташки поход 1095. I поход 1096. - 1099. Готфрид Бујонски Рајмунд Тулушки Боемунд Тарентски Алексије I Комнин Ослобођење Јерусалима (1099.) Пад грофофије Едесе 1144. II поход 1147. - 1149. Папа Евгеније II Конрад III Луј VII Саладин · Пад Јерусалима (1087.) III поход 1189. - 1192. Папа Гргур VIII Фридрих Барбароса Филип Август Хенри II † Ричард I IV поход 1202. - 1204. Папа Иноћентије III Бонифације Монфератски Балдуин Фландријски Енрико Дандоло Жофроа де Вилерден Пад Цариграда (1204.) Дечији поход 1212. Стефан од Клоа V поход 1217. - 1221. Андрија II Арпад VI поход 1228. - 1229. Фридрих II Хоенштауфен VII поход 1248. - 1254. Луј IX Свети VIII поход 1270. Луј IX Свети Карло I Анжујски IX поход 1271. Едвард I Плантагенет Пад Акре 1291. Крсташки редови Храмовници † Јовановци Крсташке државе Јерусалимска краљевина (1099. - 1291.) Грофовија Едеса (1098. - 1150.) Кнежевина Антиохија (1098. - 1268.) Грофовија Триполи (1104. - 1288.) Латинско царство (1204. - 1261.)
	Категорија:Крсташки ратови

Други крсташки рат трајао је од 1147. до 1149.године и покренуло га је турско освајање Едесе и целе истоимене грофовије.Крсташи су покушали да освоје Дамаск,али у томе нису успели и цео поход се завршио потпуним неуспехом.

„Турска заседа“(XIX век),Гистав Доре

[уреди] Почетак и ток рата

Крсташке државе настале у I крсташком рату постојале су до 1144. када је под турску власт пала грофовија Едеса. Тај пад је доста уздрмао Европу а тадашњи папа Евгеније II је сматрао да треба организовати крсташку војску и вратити изгубљене територије. У војсци која је оформљена су поред војника крсташа учествовали и припадници монашког реда Цистерицити. Владари који су прихватили идеју о рату су били немачко-римски цар Конрад III и француски краљ Луј VII. Међутим, односи између њих двојице су били доста затегнути (нису се могли договорити о дејствовању нити о подели територија којих у основи није било), тако да су се вратли кући. У међувремену, у Египту јача Саладин који је на себе преузео улогу да врати крсташке државе у оквире исламских. 1187. осваја Јерусалим и био је мање окрутан у односу на хришћане. Дао им је могућност да откупе своју слободу а остале је понижавао тако што су морали да вуку црквено звоно блатњавим улицама Јерусалима.