Конрад III
Из пројекта Википедија
Конрад III (1093. -15. фебруар 1152.) је први краљ Немачке (1138.-1152.) из династије Хоенштауфен.
Садржај |
[уреди] Војвода Франконије
Син је војводе Швапске Фридриха I Швапског и Агнес, ћерке од Хенрика IV. Постао је војвода Франконије 1115, током власти његова ујака Хенрика V. Годину дана касније постао је регент, заједно са својим старијим братом. Када је умро Хенрик V 1125, Конрад је неуспешно покушао да постави свога брата Фридриха II Швапског за краља Немачке.
[уреди] Рат и мир са Лотаром
Краљ је постао Лотар III. Између њега и Хоенштауфоваца избијају сукоби. Лотар је декретом одузео Конраду Франконију, али у стварности то није могао да проведе. Конрад и његов брат Фридрих II Швапски имали су подршку и у својим земљама, многим царским градовима, Аустрији и деловима доње Лорене.
Захваљујући тој подршци Конрад III постаје антикраљ 1128. Крунисао га је надбискуп Милана као краља Италије. Док је Конрад боравио у Италији Лотар је напао његове поседе у Немачкој. Нирнберг и Шпејер су пали 1129. Конрад се вратио у Немачку 1130.
[уреди] Постаје краљ
Лотар III се помирио са Конрадом 1135. Вратио је Конраду одузета подручја, а Конрад је признао Лотара као краља.
Када је Лотар III умро Конрад III је изабран u Кобленцу 7. мартa 1138. као краљ Немачке. Крунисан је у Ахену и признат је од неколико принчева јужне Немачке. Међутим најмоћнији принц Хенрик Поносни одбија да га призна за краља. Хенрик Поносни је као супруг једине Лотарове ћерке био Лотаров наследник. Конрад га лишава свих територија. Саксонију предају Алберту Медведу, а Баварску предаје Леополду.
Али поданици Хенрика Поносног показују се лојални Хенрику Поносном. Избио је грађански рат који је био први од сукоба гвелфа и гибелина. После смрти Хенрика Поносног 1139. сукоб наставља његов син Хенрик Лав, којеме су помагали Саксонци. Конрад III је после дуге опсаде поразио противнике децембра 1140. у Вајнсбергу, а мир је потписан 1142. у Франкфурту.
[уреди] Учешће у дугом крсташком рату
Грофовија Едеса је пала под турску власт, па је папа позвао на крсташки рат. Едеса је била прва крсташка држава. Рат су предводили краљеви Конрад III и Луј VII. Конрад је ишао преко Мађарске и у Константинопољ је стигао у децембру 1146., пре француске војске. Француска и немачка војска се нису кретали истим путевима.
Конрад је могао одабрати угодније обалске путеве, којима би лакше стигао до Едесе, али он одабире пут преко Анадолије. Поражени су од Турака 25. октобрa 1147. у бици код Дорилеја. Док су Конрад и већина племића успели побећи, дотле је већина пешака сасечена. Остатци немачке војске дошли су до Никеје, где је већина дезертирала настојећи да побегне кући.
После свега Конрад III са делом војске придружује се француској војсци. Конрад је тешко оболио у Ефезу, па се морао вратити у Цариград. После опоравка морем је доједрио до Акре, а одатле је досегао Јерусалим. Суделовао је у неуспешној опсади Дамаска. После неуспеха био је јако незадовољан савезницима. Покушај напада на Аскалон такође се показао неуспешним, јер му се савезници нису појавили на време. После тога разочарани Конрад се враћа у Немачку.
[уреди] Наследство
Никад није био именован царем. Иако је имао шестогодишњег сина, на самрти у присуству две особе именује Фридриха Барбаросу као свога наследника.
[уреди] Спољашње везе
- Конрад III , његови преци и потомци ((en))
| Претходник: Лотар III |
Краљ Немачке (1138 - 1152) |
Наследник: Фридрих Барбароса |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
