Дамаск
Из пројекта Википедија
Дамаск (арапски: (званично): دمشق Димашк, (незванично) аш-Шам الشام) је главни град државе Сирије. Тренутна популација града је око 2 милиона становника.
Садржај |
[уреди] Историја Дамаска
[уреди] Дамаск пре нове ере
За Дамаск се тврди да је најстарији у континуитету настањени град света, мада се за исту титулу ватрено бори и Алепо (Haleb, حلب). У хијероглифским таблицама нађеним у Египту помиње се "Димашка" као један од освојених градова у 15 веку пре н.е. У ископинама у дворишту Умајад џамије су пронађени предмети из трећег миленијума пре нове ере. Име Димашка се налази у архивама Елбе, а пронађено је и на таблицама у Мари (2500 п.н.е.).
За Дамаск су се водиле многобројне битке током ране историје, почев од израелског цара Давида, Асираца (732 п.н.е.), Набукодоносора (око 600. п.н.е.), преко Персијанаца (530 п.н.е.) до Александра Македонског (који је освојио град 333. п.н.е.). Грчки утицај је ослабио када су Набатејци покорили град 85. п.н.е. Римљани су ускоро протерали Набатејце (64. п.н.е.) и Сирија је постала римска провинција (Syria). Дамаск је у римско доба био веома важан град и потао је и војна база армија које су се бориле против Персијанаца. Хадријан је прогласио метрополис у II веку нове ере.
[уреди] Дамаск између религија
У Дамаску је Саул од Тарзуса прешао у хришћанство и постао свети апостол Павле. До краја IV века нове ере већина становништва је примила хришћанство. Храм Јупитера је постао катедрала посвећена светом Јовану Крститељу, чија глава и данас лежи у гробу унутар Омеидске џамије. Са доласком ислама, Дамаск је постао важан центар као седиште Омејидског калифата (халифата), у периоду 661-750 год. Град је нагло растао и хришћанска катедрала претворена је у џамију. Када су Абасиди превладали и преселили калифат у Багдад, Дамаск је опустео.
[уреди] Средњи век, турска и монголска освајања
Град су освојили Турци Селџуци (1076), након чега су га Крсташи безуспешно покушали преотети 1148. год., пре него је он 1154. год. коначно пао у руке Нуредина (Нур ад Дин, Nur ad-Din), генерала турског порекла. Многи споменици у данашњем граду потичу из времена његовог наследника, Саладина (Салаh ад Дин, Salah ad-Din), када је Дамаск био престоница уједињених Египта и Сирије.
Монголи су се следећи уселили у град, али су убрзо били избачени од стране египатских Турака Мемлука 1260. год. Током мемлучког периода, роба из Дамаска је позната широм света и привукла је много трговаца из Европе. Ово је водило ка другој најезди Монгола под Тамерланом, када је град опустошен а сви уметници и научници депортовани у Самeрканд. Мемлуци су се убрзо вратили и наставили изградњу града.
Са почетком четворовековне отоманске владавине градом (1516. год.) богатство Дамаска се смањује и град постаје тек мала провинцијска престоница унутар великог царства. Једина кратка пауза у отоманској владавини била је у периоду 1831-1840.год., када је град поново постао главни град египатске Сирије, под владавином Мухамеда Али Паше. Западне силе су интеревенисале у страху од колапса Отоманског царства, и натерале генерала Ибрахим Пашу да се повуче из Сирије.
[уреди] Нови век
До 1878. бројност становништва се попела на 150000, а у граду је постојао добро изграђен транспорни систем. 1908. године град је имао мрежу трамвајског превоза и железницом је био повезан са Бејрутом и Медином. Турске и немачке снаге су користиле Дамаск као базу током Првог светског рата. Када су их победили Арапска Лига и Савезници, постављена је прва, краткотрајна Влада 1919. године. Французи су добили мандат од Лиге Народа и окупирали град и земљу у периоду 1920-1945. Сусрео их је талас незадовољства и отпора, тако да су 1925. чак причли бомбардовању као методу убијања отпора. Потпуна независност је стечена 1946 године. када су се француске и британске трупе и Дамаск је постао главни
град независне државе Сирије.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Дамаск онлајн
- Историја Дамаска
- Мапа центра Дамаска
- Интерактивна мапа Дамаска
- Syria News Wire: Вести из Дамаска
- Oldamascus.com, вебсајт о граду Дамаску
- Колекција слика направљених 2003 године у Дамаску.
[уреди] Литература
- Јоханан Ахарони (Yohanan Aharoni) и Мајкл Ави-Јонах (Michael Avi-Yonah), Мекмиланов Библијски Атлас ("The MacMillan Bible Atlas"), (1968 и 1977 од Carta Ltd.).
Координате: 33° 30' 35" СГ Ш; 36° 18' 33" ИГД
