Гепард
Из пројекта Википедија
Гепард (Acinonyx jubatus) је мачка која је настањена углавном у Арфици. Вредна је пажње због својих пасијих особина. Такође је називају и читом.
| Гепард | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
|
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
|
|
Садржај |
[уреди] Особине
Основна боја крзна гепарда или чите је жута, а стомак је обично светлији. Крзно је прошарано великим бројем црних пега, које јако подсећају на леопардове, али су мање. Лице је тамније и без пега, али има две црне пруге које иду од очију до уста.
Због пега, али и својом грађом тела значајно се разликује од других мечака. Гепард има екстремно дугачке, танке ноге и витко тело обликовано као тело пса хрта. Глава је мања и округла, а реп дугачак. На шапама има дебеле, љушкасте јастучиће, а канџе може само увући. Таква грађа тела омогућује му да у трку достигне брзину и до 110 km/h, пуно више од било ког другог сисара. Овом брзином може да трчи без престанка око 400 метара, након чега се полако умара. Ово је најбржа копнена животиња на свету.
Анатомија гепарда је прилагођена таквој способности. Ноздрве су му значајно проширене, тако да је остало мало места за чељуст која је у односу на друге мачке значајно мање, па је тиме и његово "оружје" релативно слабије. Срце, плућа као и бронхије у њима су му знатно повећане.
Дужина гепарда од њушке до краја трупа достиже 150 cm, а реп му је око 70 cm, док је у раменима висок око 80 cm. Упрскос том релативно великим телу, тежина му је углавном највише 60 kg.
[уреди] Станиште
Некада је гепардов животни простор био Африка и Јужна Азија, а у леденом добу је настањивао и Европу и Северну Америку. Данас се може видети још ислључиво у Африци, и то јужно од пустиње Сахаре. У Азији постоје још неке животиње који стоје на самој граници изумирања.
Гепарди су праве животиње саване. Дају предност пордучијима с високом травом која пружа могућност прикрадања и с узвишењима која користе као место с којег имају добар поглед над околином. Подручија с пуно стабала и грмња нису погодна за гепарде јер у таквом околишу не могу у пуној мери искористити своју највећу предност - велику брзину.
[уреди] Начин живота
[уреди] Друштвено понашање
Гепарди су животиње активне дању. Тиме углавном избегавају сусрете с лавовима, хијенама који су претежно ноћне животиње. Ако наиђу на гепарда с ловином, отму је, а и врло су велика опасност и за младунчад. Гепарди су дражељубивији од већине других мачака. Женке живе углавном саме, док мужијаци лутају у групама од две-три животиње (најчешће браћа из истог легла). Врло је ретко да се наиђе на веће групе гепарда, али никад више ид 15 животиња. Мужијаци и женке се срећу само у време парења, и одмах након тога се разилазе. Пордучја обелезавају урином.
[уреди] Размножавање
У време од око три године гепарди постају полно зрели. Раздобље трудноће траје око 95 дана. У једном леглу има обично од једног до три младунца. Женка их коти у неком скровитом месту у којем остају око осам недеља. То је неопходно, јер гепарди немају начина да као веће мачке (лавови или леопарди) успешно одбране подмладак од непријатеља. Младунци имају на врату и леђима дугу сиву длаку која вероватно служи за стапање са околиком због визуалне заштите од непријатеља. Упркос томе, процењује се да око 95% гепарда страда у првих годину дана, и то најчешће као жртве грабљивица. Ако преживе то критично раздобље, доживљавају старост од око петнаест година.
