Франкфурт на Мајни
Из пројекта Википедија
Координате: 50° 07' СГ Ш, 8° 41' ИГД
| Грб | Карта |
|---|---|
 |
 |
| Основни подаци | |
| Покрајина: | Хесен |
| Управно подручје: | Дармштат |
| Општина: | Слободан град |
| Површина: | 248,31 km² |
| Број становника: | преко 660.000 (20.04.2006) |
| Густина насељености: | 2.595 становника/km² |
| Надморска висина: | 112 m. |
| Поштански бројеви: | 60311 - 60599 (стари: 6000) 65929 - 65936 (стари: 6230) |
| Тел. позивни бројеви: | 069, 06109, 06101 |
| Географски положај: | 50° 07' N. 08° 41' E. |
| Регистарска ознака: | F |
| Службена ознака: | 06 4 12 000 |
| UN/LOCODE: | DE FRA |
| NUTS-регија: | Frankfurt am Main (DE712) |
| Подела града: | 16 општина, 46 (географских) делова града, 118 месних заједница |
| Официјелна интернет адреса: | www.frankfurt.de |
| Електронска адреса: | onlinebuero@frankfurt.de |
| Политика | |
| Градоначелник: | Петра Рот (CDU) |
| Владајуће политичке партије: | CDU, SPD, Зелени, FDP |
Франкфурт на Мајни (нем. Frankfurt am Main) је са преко 660.000 становника, највећи град Хесена а после Берлина, Хамбурга, Минхена и Келна и пети град по величини у Њемачкој - прије Есена са 600.000 становника.
Изградња града се проширила далеко изван уско повучених првобитних граница. Уже градско подручје има око 1,8 милиона становника, док шире градско (Рајна-Мајна) подручје има преко 5 милиона становника - друго по величини у Њемачкој, одмах после Рајна-Рур области.
Франкфурт је и седиште Централне Европске Банке и најважнији финансијски центар Немачке. Као сајамски град, Франкфурт поседује и светску важност. Уз то је и један од најважнијих саобраћајних чворова Европе. Још од средњег века, непрекидно, Франкфурт спада у најважније урбане центре Немачке. Почевши од 1875. године, Франкфурт броји више од 100.000 становника.
Садржај |
[уреди] Географија
[уреди] Географски положај
Град лежи на објема странама реке Мајне, јужно од планинског масива Таунус у централној Немачкој. На југу Франкфурта се простире највећа градска шума Немачке. Највиша тачка лежи на бергеровој осматрачници у Зекбаху и износи 222 м. надморске висине, а најнижа на 88 м. надморске висине, на обали Мајне у Синдлингену. Град лежи на северној ивици горњорајнске долине која се протеже од Базела па све до Рајна-Мајна области.
[уреди] Суседни градови и подручја
Франкфурт се на западу граничи са Мајна-Таунус области, (Хатерсхајм на Мајни, Крифтел, Хофхајм на Таунусу, Келкхајм, Лидербах, Сулцбах, Швалбах и Ешборн), на сјеверозападу са области Високи Таунус (Штајнбах, Оберурзел и Бад Хомбург), на сјеверу са Ветерау области (Карбен и Бад Вилбел), на сјевероистоку са Мајн-Кинциг области (Нидердорфелден, Мајнтал), на југу и југоистоку са градом Офенбахом и мјестима области Офенбах (Ној-Изенбург), и на југозападу са области Грос-Герау (Морфелден-Валдорф, Руеселсхајм и Келстербах).
[уреди] Делови града
[уреди] Делови града и општине
Град је подељен на 46 делова града а они на 118 градских општина. Највећи део града је Заксенхаусен-Југ. Већина садашњих делова града су бивша самостална места која су порастом Франкфурта ушла у његов састав. Неки су били чак и мањи градови, као нпр. Хоекст.
Тих 46 делова града су сабрани у 16 општина, које поседују своју самоуправу и општински савет са једним председавајућим.
[уреди] Раст Франкфурта
До средине 19. века град Франкфурт се састојао из сл. данашњих делова града: Стари град, Центар, Железничка станица, Гутлојт, Галус, Запад, Север, Исток и Заксенхаузен. Од 1877 су многа самостална места припојена граду Франкфурту.
[уреди] Изглед града
[уреди] Стари град и Центар
Као и код многих других немачких градова, изглед Франкфурта после Другог светског рата се драстично изменио. Та промена, условљена разарањима бомбардовања и закључне послератне изградње, је граду подарила модеран и економским потребама прилагођен изглед, али са типичним "центром града" садашњи изглед нема пуно заједничког. Од пређашњег, највећег немачког "старог центра" града, је мало остало. Од преко 4000, старим типом градње ("Фахверк") изграђених кућа, само је једна остала - "кућа вертхајм" на Фартор-у. Кратко после 1900. је већ почето са коректурама улица и насеља. Многе улице су прошириване, многа насеља комплетно поништена. Остаци историјског старог града налазе се око Роемерберга, једном од најпознатијих тргова Њемачке. У старом граду налазе се и франкфуртски царски дом и чувена Павлова црква.
Стари Франкфурт 17. вијека је у својим графикама вјерно приказао графичар Матеус Мериан.
Данашњи центар, 1333 основан као Нови град, доживљава јаке промјене у раном 19. вијеку. Барокни дијелови утврђења са великим бастионима, који су од 17. вијека опасавали стари као и нови дио града, су пренешени и кружно позиционирани само око старог дијела града.
Нови град (изван старих градских зидова 12. вијека) је поново изграђен по плановима градског урбанисте Георга Хеса, који је тим поводом израдио и урбанистички план будућег изгледа града у коме је захтијевао од градитеља да се придржавају класичног стила изградње. Примјер франкфуртског класичног стила је бивша зграда градске библиотеке, која се под именом "кућа литературе", управо рестаурира. Уз то се одржала и забрана изградње у подручју пјешачких стаза бившег утврђења око града. Од тог правила је направљено пар изузетака, као нпр. код старе опере, глумачке куће, или градског купалишта у центру.
Још од 50-тих година је Франкфурт етаблиран као град солитера. Хенингеров торањ у Заксенхаузену је 1960 била прва зграда која је са својих 120 метара, по висини премашила западни торањ царског дома. Највиши солитери 70-тих, хотел Плаца, ДГ-Банка, Сребрни торањ (Дрезднерска банка), су са својих 150 метара висине, били највиши у цијелој Њемачкој. 1988 године изграђени сајамски торањ, са својих 257 метара висине, је био највиша зграда Европе у то вријеме. У Франкфурту је данас од њега виши само, 1997. изграђени, торањ комерцијалне банке (данашњи европски рекордер је триумф-палас у Москви са 264 метра висине).
