Риђица

Из пројекта Википедија

Риђица (мађ. Regőce) је најсеверније насеље сомборске општине. Удаљено је само 2 km од државне границе према Мађарској. Археолошки налази на простору Риђице потврђује да је овај крај био насељен још у праисторијско време. По свој прилици ради се о значајном утврђењу из келтског периода.

Најстарији помен данашњег насеља је из 1535. године као посед Катарине Орловић. 1663. године, Никола Дворниковић - Србин добио је од бечког двора Риђицу и околне пустаре, што је потврда присуства Срба на овим просторима и пре Арсенија Чарнојевића.

Крајем Другог светског рата у Риђици је живело око 1.000 Мађара и око 1.000 Немаца. Тријанонским споразумом (4. јун 1920) Плазовић је узет као граница између наше земље и Мађарске. Становништво се референдумом определило за живот у сомборском срезу, одлука које се поштује и данас.

Село је порушено у време Турака. Нова изградња дошла је ослобођењем од Турака на такозваној пустари Жарково. По наређењу администратора Редла село је 1752. године насељено са 150 мађарских и словачких породица римокатоличке вере. 1953. године у Риђици је живело 4.371 особа. Објашњење је у исељавању Немаца и насељавању колониста. Досељени су из Бенковца, Книна, Задра, Шибеника, Сиња и Дрниша.

Данас у Риђици живи 2.590 становника, већином српске националности. Доминантна делатност у селу је пољопривреда.

Овај незавршени чланак Риђица, везан је за село у Србији. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.