Партизански покрет (Власотинце) 1942
Из пројекта Википедија
Партизански покрет је у Власотиначком крају, југоисточна Србија, дејствовао током целог Другог светског рата. Овај чланак се бави активностима из ратне 1942. године. Хронологија партизанских активности у Власотиначком крају је због своје дужине подељена по ратним годинама. Остали чланци у овој групи су:
Уводни чланак је Партизански покрет у Власотиначком крају.
[уреди] Ратна 1942. година
10 јануар 1942. - Прва десетина власотиначке чете је наишла на четничку заседу код села Завидинце.
16.јануар 1942. - Власотиначка чета је на путу Липовица-Средор наишла на жандармеријско-четничку заседу.
18.јануар 1942. - Једна десетина власотиначке чете је минирала електричну централу у селу Манастириште.
19.јануар 1942. - Политички комесар власотиначке чете Синиша Јанић говорио је у село Конопница на сеоском збору.
20.јануара 1942. - Власотиначка чета је минирала мост на Јужној Морави да би спречила напад немаца и бугара из Лесковца приликом трећег напада на жандармериско-четнићчке снаге у Власотинцу. Мост је минирао командир чете Милорад Диманић-Милош.
27.јануар 1942.- На збору у село Крушевица говорио је Синиша Јанић-Пера, комесар власотиначке чете.
28.јануар.1942.- На путу од Крушевице до села Свође, власотиначка чета је дању посекла телефонске жице и стубове у дужини око 5 км, а затим преданила у Свођу.
14.фебруар 1942. - У борби са непријатељским снагама у селу Бељаница, погинуо је партизан власотиначке чете Урош Миљковић из Шишаве.
14.фебруар 1942. - Формирана је нова Четврта чета (власотиначка) у саставу Бабичког НОП одреда, да се бори против бугара и то у селу Јасенову.
15.фебруар 1942. - Четврта (власотиначка) чета је из Јасенова кренула на подручје бугара. У вечерњим часовима тога дана стигла је у Црну Бару, где је одржан народни збор, на коме је говорио Синиша Јанић-Пера.
16.фебруара 1942. - У поноћи четврта (власотиначка) чета из Црне Баре кренула је ка долини реке Власине, коју је пре сванућа прешла између села Бољаре и Крушевице. У свануће чета је стигла у село Равни Дел, одакле је пре задрзавања наставила покрет у правцу села Градиште (махала Јовцини). Ту је створила основицу за продор према Црној Трави.
17.фебруар 1942. - У циљу обезбеђења са правца Власотинца и Грделиће, четврта (власотиначка) чета је из Градишта у село Дадинце послала десетину Светомира Стоиљковића-Мићка.
20.фебруар 1942. - Десетина чете са предстраже у Дадинцу је у Грделици разоружала фабричку немачку стражу и варошку стражу недићеваца и заполенила оружје, машину и сапилограф, са којим је умножаван касније пропагандни материјал и растуран около Власотинца и Грделице.
22.фебруар 1942. - Прелаз дела чете са Синишом Јанићем на окупирану територију бугара, на терен села Бистрица, Брод и Црна Трава.
23.фебруар 1942. - У Горњој Бистрици партизани разоружали мајора бивше партизанске војске Јована Филиповића, који је врсио агитацију за одлазак у четнике.
25.фебруар 1942. - На подручју окупираном од Бугара партизани су први пут одржали народни збор у селу Добро Поље. Окупљеним људима говорио је политички комесар четврте (власотиначке) чете Синиша Јанић-Пера. После збора у селу је као сарадник окупатора ухапшен свештеник Стеван Земцов (белоемигрант). У повратку за Градиште партизанима су се прикључили нови борци: Александар Стојановић-Ратко, Мирко Сотировић-Сотир, Радосав Митровић, Марга Поповић (жена Милентије Поповића), Гргур Поповић, Његош Спасић, Дусан Милићић-Лаке, Милорад Стоиљковић, Љубомир Виденовић и Драгомир Станковић.
26.фебруар 1942. - Четврта (власотиначка) чета је после одржаног збора у Великој Сејаници ухапсила преседника општине Крсту Величковића и његову зену, јер су величали немачку силу, поздрављали хитлеросвским знаком и држали слику Хитлера у кући.
1.март 1942. - Пуковник Стојановић, командант 13. бугарског пешадијског пука је, са положаја у рејону Јастебпца поставио ултиматум предаје Синиши Јанићу-Пери, који се није предао.
2.март 1942. - Са Бабичке Горе пробила се група око 20 партизана., која се по доласку у Старо село(заселак села Градиште) прикључила четвртој (власотиначкој) чети.
3.март 1942. - По извршењу реорганизације четврте (власотиначке) чете од партизана, који су остали у цети и групе која је досла са Бабичке Горе. Формиране су четири самосталне десетине и једна група и то:
- врањска десетина од бораца из врањског и кумановског краја. Kомандир десетине био је Станоје Лазаревић-Милтен, а политички делегат Христан Тодоровић-Карпос.
- лужничка десетина, састављена од бораца из Власотинца, Лесковца и Лужничана, командир Живојин Николић-Брка (Лужница), политички делегат Драгомир Николић-Аца (Свође),
- црнотравска десетина састављена од бораца из Црне Траве, командир је био Александар Стојановић-Ратко,
- бродска десетина из села брода и неколико власотинчана,
- власотиначка десетина сачињавала је команда четврте(власотиначке) чете са групом бораца из власотиначког краја, руководилац је био Милорад Диманић-Милош, политички делегат Синиша Јанић-Пера.
13.март 1942. - У борби код села Бежиште, падинама суве планине, погинуо је командант Бабичког НОП одерда Обрад Лучић-Милутин, а заробљена Добрила Стамболић-Лела, политички комесар чете. Она је касније предата немцима и стрељана на Бубњу код Ниша.
Март 1942. - У широкој акцији бугара и квислинга, непријатељ се обрачунавао са бабичким НОП одредом, било је много погинулих партизана а 200 је интернирано у Норвешкој.
Април 1942.- Група привремено отпуштених партизана из села Орашја је по наређењу Милорада Диманића и Синише Јанића, ликвидирала разбојничку групу, која је пљачкала људе у власотиначком крају.
Април 1942. - Делови 13.бугарског пешадијског пука из Лесковца, четнички одред Јована Ивковића-Корвинског из Власотинца и Српска државна пољска и гранична стража из Грделице, вршили су потеру за хватање Синише Јанића-Пере, организатора устанка у Власотиначком срезу. Хватање није успело.
3.мај 1942. - Бугари су извршили хапшења активиста и сарадника НОП-а у околиним селима, а међу њима и му Добровишу, Столу, Свођу и Козилу.
24.јул 1942. - Група партизана организује безуспешан атентат на четничког војводу Корвинског.
26.јул 1942. - Извршена реорганизација партизанских јединица у четири самостална вода:
- варденички вод, са дејством у рејону Сурдулица и Пчиње, командир Александар Стојановић-Ратко, политички делегат Душан Девеђић-Жика,
- пољанички вод, дејством на левој обали Јужне Мораве и Владичиног Хана, командир Живојин Николић-Брка,
- црнотравско-лужнички, са дејством у рејону Црне Траве и Лужнице, командир Мирко Сотировић-Сотир, политички је био Драгомир Николић-Аца,
- власотиначко-бабички, командир Милорад Диманић-Милош, политички Синиша Јанић-Пера.
20.август 1942.- Група партизана у селу Липовића упада у четничку заседу.
Септембар 1942. - Група четника Драже Михајловића, са поручником Живојином Митићем у село Млачиште заробила је партизане:Драгољуба Петковића-Столета, Милорада Величковића-Часлава, Синадина Миленовића и Ватрослава Стојановића(сараднике НОП).
11.новембар 1942. - Бабичку групу НОП од 37 партизана (и 4 пушкомитраљеза) опкољавају 2000 квислинга и сарадника окупатора: 12. одред Српске државне пољске страже, 2. Љотићев одред, Добрички четнички одред, четнички одред Јована Ивковића-Корвинског, Недићев одред Српске државне пољске страже из Власотинца са жандармерсијким станицама из Равне Дубраве, Душника, Гаџиног Хана, Пуковца и других места.
12.новембар 1942.- Два сељака из Запађа (заселак села Ступнице) обавестили су квислинге о присуству партизана у њиховој махали. Око подне одред Недићеве српске државне пољске страже опкољава махалу Запађе. У борби при пробоју из окрузења погинуо је политички комесар Бабичког НОП одреда Синиша Јанић-Пера, организатор устанка у Власотиначком срезу и неустрашиви борац револуције и Драгомир Миладиновић-Драгиша, првоборац из села Црвеног Брега код Предејана. Тада су рањени и заробљени Миодраг Миленковић-Јова и Стојан Петровић-Уча, који су касније стрељани на Бубњу код Ниша. У овој борби био је и рањен Драгомир Николић-Аца, заменик политичког комесара одреда и Јелена Спасић-Лела.
20.децембар 1942. - Од бораца Бабичког и Врањског НОП одреда и групе црнотраваца формиран је Црнотравски НОП одред, за команданта одређен је Живорад Николић-Брка, а за политичког комесара Александар Стојановић-Ратко. Имао је два вода и командирима: Милорадом Диманићем-Милошем и Мирком Сотировићем-Сотиром (која су обадва погинула у рату и постали народни хероји).
