Партизански покрет (Власотинце) 1941
Из пројекта Википедија
Партизански покрет је у Власотиначком крају, југоисточна Србија, дејствовао током целог Другог светског рата. Овај чланак се бави активностима из ратне 1941. године. Хронологија партизанских активности у Власотиначком крају је због своје дужине подељена по ратним годинама. Остали чланци у овој групи су:
Уводни чланак је Партизански покрет у Власотиначком крају.
[уреди] Ратна 1941.година
10. април 1941. - У Власотинце су из Бугарске ушли Немци. Симболичну предају града извршио је тадашњи преседник општине Христивоје Пејић, уз учешће полицијског апарата и представника цркве.
22.април 1941. - Бугарска је успоставила демаркациону линију (границу) на потезу: Љуберађа-Лопушке Мејане-Дедина Бара-Ораховица, којом је поделила власотиначки срез на бугарску и немачку окупациону зону.
Јул 1941. - Акцију паљења квинслишких новина "Ново време" у Власотинцу извели су Ђорђе Младеновић, Петар Стојановић и Цедомир Стефановић из Власотинца, Миодраг Миленковић из Шишаве и Петар Станковић из села Орашје.
26.јул 1941. - Изведена је оружана акција у рејону железничке станице Ђорђево на прузи Београд-Скопље, којом је руководио Синиша Јанић. У акцији су учествовали припадници ударних група из Власотинца и села Орашја. Посечена је телефонско-телеграфска жица у дужини од 500 метара. Због прекида веза саобраћај није радио до сванућа. За време извођења акције дошло је до борбе са Бугарима који су обезбеђивали пругу.
29.јул 1941. - На путу Власотинце-Лесковац, на делу село Батуловце-Јужна Морава, изведена је акција сечења телефонско-телеграфских веза, акцијом је руководио Милорад Диманић.
30.јул 1941. - Извршен је напад на стражу фабрике металних производа у селу Стајковцу. Напад су изврсили припадници Орашачке групе. Заплењее су две пушке, око 200 метака и један радио-апарат, који је касније коришћен за слушање радио-вести Москве и Лондона.
Лето и јесен 1941.године -Од јула до краја 1941.године (највише у јулу и августу) у Власотинцу и околним селима формиране су ударне групе. То су биле прве оружане устаничке снаге, које су бројним акцијама узнемиравале окупаторско-квислиншке снаге и најавиле почетак борбе против непријатеља. Ударне групе у власотиначком крају су сачињавали чланови КПЈ и СКОЈ-а као и други.
2.август 1941. -Припадници орашачке групе у село Козаре одузели су извесну количину оружја.
5.августа 1941. - Комбинована група из села Орашја и Градишта упала је у просторије финансијске стразе у селу Дадинцу, запленила извесну количину оружја, да би се касније наоружало једно одељење власотиначке чете у саставу НОП одреда. Акцијом су руководили Чедомир Станковић и Добривоје Станковић.
15.август 1941. -Шишавачка и Орашачка ударна група су извеле акцију на стразу електричне централе у село Манастириште, разоружали је и запленили оружје и извесну количину машинског уља. Акцијом су руководили Миодраг Мија Миленковић и Чедомир Станковић.
16.август 1941. - Изведена акција на железичкој прузи Лесковац-Грделица. Акцијом руководио Милорад Диманић и Милутин Станковић.
29/30. август 1941. - Кукавички НОП одред је са планине Кукавице досао у рејон Власотинца (Давинићево браниште), где је преданио и вршио извиђање за напад на квислиншке снаге у Власотинцу. Припадници ударне групе Ђура Јовић, Драгољуб Јовић и Ђорђе Младеновић су те ноћи под руководством Новице Илића, на конспиративан начин, изнели храну из Власотинца до места логоровања одреда.
30.септембар 1941. - Око 21 часа 35 партизана кукавичког НОП одреда са исто толико припадника ударних група из Власотинца и Орашја, напало је жандармериску станицу у Власотинцу. Тада је заробљено 35 жандара на челу са командиром потпоручником Александром Арсиновим. Заплењена је опстинска и среска архива, магацин бугарске исхране. Партизани су однели шећер, маст, алву и разделили народу.
1.октобар 1941. - После акције у Власотинцу, партизани су запалили општинску архиву у Орашју, а затим заплењеним аутобусом разораузали мостовску жандармериску стражу на јужној Морави код села Гложане и исте ноћи пре сванућа напали бугарску посаду на железичкој станици Ђорђево.
12. октобар 1941. - По доласку са планине Кукавице у рејону Власотинца, власотиначка десетина је код села Градишта напала граничне објекте на демаркационој линији (граници). У борби која је тада вођена погинуло је пет бугарских граничара од којих двојица подофицира. Рањен је један партизан - Бора Јовановић из села Орашје.
14.октобра 1941. - Власотиначка партизанска десетина је, заједно са припадницима Орашачке ударне групе, разоружала у селу Ладовића четнике Косте Пећанца и њиховог четовођу (командира чете Танасија Станковића, званог "Тасу". Синиша Јанић је у кући кмета Живана Петровића разоружаним четницима објаснио циљеве нарослободилачке борбе, а затим им је наредио да иду кућама.
15.октобар 1941. - На Бабичкој Гори је, од групе бораца упућених 20.септембра са планине Кукавица и нових бораца, који су међувремену дошли из Власотинца и Пусте реке, реорганизован је Бабички НОП одред. Одред је имао око 35 партизана од којих су формиране три десетине и то:
- десетина од бораца из власотиначког краја(са десетаром Милорадом Диманићем-Милошем),
- десетине из пусторечког и
- десетине из врањског краја.
Од 16 октобра до 21.новембра 1941. - Власотиначка и пусторечка десетина партизана извеле су низ акција: саботажа пруге Печењевце-Лесковац, паљење архиве и заплена жита у Косанчићу, разоружавање четника Косте Пећанца у селу Црквића, напад на рудник Леце, прво ослобађање Лебана и друге.
23.октобар 1941. - Власотиначка десетина партизана из састава Кукавичког НОП одреда запалила је општинске архиве у селима Крушевића и Доњи Дејан. По повратку из акције четници Јована Корвинског су заровбили Луку Анђелковића из Брезовице, па га после десетодневног мучења предали немцима. Анђелковић је побегао из концентрационог логора на Црвеном Крсту (12.фебруар 1942.г), али су га касније немци стрељали на Бубњу.
21.новембар 1941. - Партизани су извршили други напад на жандамериско-четничке снаге у Власотинцу. Нападом је руководио командант Кукавичког НОП одреда Вујадин Белцић. У тој борби је погинуо партизан Александар Младеновић из Врања.
15.децембар 1941. - Одлуком Окружног комитета КПЈ Лесковца, Бабички НОП одред је реорганизован од десетинског у четнички састав. Формиране су три чете: Прва (моравска) чета са седиштем у манастиру Свети Богородица. Имала је рејон дејства у долини Јужне Мораве и према Лесковцу. Друга чета (власотиначка) са седиштем најпре у селу Јасеново, а затим у Комарици и Липовици имала је рејон дејства у троуглу: Грделица, Власотинце, ушће реке Власине у јужну Мораву. Трећа (заплањска) чета са седиштем у селу Велики Крчимир. Рејон дејства према Бабушници и Нишу.
16.децембра 1941. - Друга (власотиначка) чета је запалила општинске архиве у селима Конопница и Шишава. Одржани су народни зборови.
18-20 децембра 1941. - Политички комесар власотиначке чете Синиша Јанић-Пера је одржао политички говор о циљевима НОБ-е у селима Орашју, Градишту, Дадинцу и Јастрепцу.
21. децембра 1941. - Власотиначка чета је разоружала 16 финанса у селу Бољару и одузела им оружје и униформу.
21-31.децембар 1941. - Власотиначка чета је одржала зборове у селима Липовици, Рајном Пољу, Орашју, Слатини, Бељаници и Манојловцу, са великом посетом грађана. Одржане су и приредбе.
