Јужна Морава

Из пројекта Википедија

Јужна Морава je река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југ-север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

[уреди] Извор

Јужна Морава настаје на Скопској Црној Гори, у данашњој републици Македонији, северно од њене престонице Скопље. Токови Кључевске и Слатинске реке стварају реку Голема, која је, када пређе македонско-српску границу, позната као Биначка Морава. Након 49 km Биначка Морава се састаје са Прешевском Моравицом код Бујановца и преосталих 246 km тече као Јужна Морава.

[уреди] Географија

Река припада црноморском сливу, а површина њеног слива је 15.469 km², од којих је 1.237 km² у Бугарској (преко њене притоке Нишаве). Њен просечан проток на ушћу је 100 m³/s и није погодна за пловидбу.

Јужна Морава има сложену долину, тј, састоји се из низова клисура и котлина, у овом редоследу: Гњиланска котлина-Кончуљска клисура-Врањска котлина-Грделичка клисура-Лесковачка котлина-Нишка котлина-Алексиначка котлина-Сталаћка клисура. Након изласка из Сталаћке клисуре, Јужна Морава се среће са Западном Моравом.

У макрогеолошком погледу, Јужна Морава повезује Егејски и Панонски басен. Ово изазива феномен који се назива привидна инверзија тока, јер се чини да се река пење уз планине, а затим поново спушта. Тачка у којој се спајају ова два велика геолошка басена је Грделичка клисура, али дно клисуре, куда река тече, је много нижа од планина које је окружују, тако да река тече нормално.

Јужна Морава је некада била дугачка 318 km и представљала је дужу притоку Велике Мораве. Пошто је током времена изазвала неколико поплава, меандрирајућа река је скраћена за скоро 30 km, тако да је постала краћа од Западне Мораве. Међутим, Западна Морава је увек имала већи проток.

Подручја у јужној Србији кроз која протиче Јужна Морава су скоро потпуно без шума што је изазвало један од најтежих случајева ерозије на Балкану. Као последица овога, река уноси велике количине материјала у Велику Мораву, пунећи и подижући њено речно корито, што је потпомогло велике поплаве њене реке-кћерке.

[уреди] Притоке

Јужна Морава има 157 притока. Најважније леве притоке су: Јабланица, Ветерница, Пуста река и Топлица. Десне притоке су Врла, Власина, Нишава (најдужа) и Сокобањска Моравица.

[уреди] Економија

Јужна Морава има значајан потенцијал за производњу електричне енергије, али се она уопште не користи. Велике енергетски систем је саграђен у њеном сливу, на Власини (електране Врла I-IV).

У извесној мери, њена вода се користи за наводњавање.

Најважнију улогу долина реке има у саобраћају. Она је природни пут за железницу и аутопут Београд-Скопље-Солун.