Комарац

Из пројекта Википедија

Комарци
Culex pipiens
Научна класификација
царство (Regnum)	животиње (Animalia)
тип (Phylum)	зглавкари (Arthropoda)
подтип (Subphylum)	унирамије (Uniramia)
класа (Classis)	инсекти (Insectaa)
поткласа (subclassis')	крилати инсекти (Pterygota)
ред (ordo)	двокрилци (Diptera)
породица (familia)	комарци (Culicidae)
Culex pipiens quienquefasciatus Say

Комарци су инсекти који нападају човека и животиње само када се хране сисајући њихову крв и распрострањени су у свим крајевима наше планете. Женке помоћу усног апарата, који је прилагођен за бодење пробијају кожу и истовремено излучују секрет пљувачних жлезда који спречава згрушавање крви домаћина. После оплођења, које се најчешће врши у лету, женке полажу јаја у воду или влажну земљу где се вода сакупља. Пре полагања јаја женке обично узимају крв једанпут или више пута. Мужјаци живе поред воде и нису паразити човека и животиња већ се хране биљним соковима, нектаром и другим течностима. Нарочито им погодују топла подручја где се густина њихових популација знатно увећава. Разликују се од других инсеката по томе што су им тело и крила покривени љуспицама које служе као таксономска одлика за одређивање врста.

Садржај

1 Врсте значајне за хуману и ветеринарску медицину
2 Литература
3 Спољашње везе

[уреди] Врсте значајне за хуману и ветеринарску медицину

Сврставају се у фамилију комараца (Culicidae) која обухвата 3000 врста и дели се на две подфамилије:

1. анофелине (Anophelinae) , у коју су сврстана три рода са најважнијим представником за наше подручје родом анофелес (Anopheles);

2. кулицине (Culicinae) са 31 родом од којих су најпознатији у нашем подручју родови:

комарац жуте грознице (Aedes) и
обичан комарац (Culex)

[уреди] Маларични комарац

За маларичног комарца Anopheles maculipennis се раније сматрало да је јединствена врста, а од 1925. год. прво Фалерони (Falleroni) открива да постоје две, а касније се долази до сазнања да постоји и већи број сестринских врста. Треба одмах нагласити да су мишљења научника различита и да већина не прихвата мишљење о сестринским врстама већ сматра да се ради о политипској врсти која има 6 палеарктичких подврста. Најуочљивије морфолошке разлике уочене су између јаја.

Женке полажу по 150-300 јаја појединачно на води и то по неколико пута током живота. Ларве се развијају у стајаћим водама богатим биљкама и имају респираторне цевчице које вире из воде, а на задњем делу тела и трахејне шкрге. У току године се образује већи број генерација, а неповољни услови се презимљују у стадијуму оплођене женке. У стању мировања тело маларичног комарца постављено је косо према подлози.

Ова врста комарца преноси узрочнике следећих болести:

три основна типа маларије које изазива протозоа плазмодијум (Plasmodium);
слоновске болести, елефантијазиса, чији је узрочник ваљкасти црв Filaria bancrofti;
туларемије коју проузрокује бактерија и од које у природи обољевају првенствено пољски глодари па је позната и под називом зечја куга;
грознице и главобоље изазване вирусом.

[уреди] Комарац жуте грознице

Род едес (Aedes) је са више врста:

Aedes vexanus, која је најчешћа у нашим крајевима, чије се ларве развијају у плавним подручјима, барицама; ова врста најчешће напада човека; миграторна је и космополитска; преносилац је низа вируса од којих је у Срему изолован Tahyna вирус који изазива грип код човека и енцефалитис код животиња;
Aedes aegypti који преноси узрочника жуте грознице.

[уреди] Обичан комарац

Обичан комарац се од маларичног тразликује по положају тела у односу на подлогу: он има паралелан положај према подлози, док је маларични постављен косо, са подигнутим задњим делом тела.

Ларве се развијају у стајаћим водама, барама, базенима, сливницима, каналима итд. Ова врста је распрострањена широм наше земље и може досећи и висине од 2.500 m. Јединке које живе на југу су много агресивније него оне на северу.

Врсту Culex pipiens чине подврсте:

C. pipiens fatigans
C. p. quienquefasciatus (на слици)
C. p. molestus.

Обичан комарац (Culex pipiens) је вектор многих вирусних и бактеријских обољења:

јапанског енцефалитиса;
лимфатичног менингитиса;
источног и западног Еквина енцефалита;
Сан-Луи грознице;
туларемије;
бруцелозе.

[уреди] Литература

Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.