Животиња

Из пројекта Википедија

Животиње

Таксономија

Царство:

Животиње (Animalia)

Главни Типови

сунђери
жарњаци
пљоснати црви
ваљкасти црви
мекушци
чланковити црви
зглавкари
бодљокошци
хордати

Животиње су велика група вишећелијских еукариотских хетеротрофних организама, која се у биологији класификује као царство Animalia. Животиње гутају храну и варе је унутар тела. Највећи број животиња су покретни организми. Аристотел је први класификовао целокупан живи свет на животиње и биљке. Оваква оригинална подела се дуго задржала у науци, али се услед нагомилавања нових информација и чињеница током последњих векова и подела организама усложнила. Савремена класификација организама прати постојање хијерархије група (таксономске категорије), где је царство животиња међу најопштијима. Број царстава јако варира у схватањима различитих аутора, најчешће се помиње број 5 (Whittaker), или, много реалнији број, од око 100.

Садржај

1 Карактеристике животиња
2 Царство животиња - класификација
3 Настанак животиња, фосилна историја и филогенија
4 Спољашње везе

[уреди] Карактеристике животиња

Царство животиња укључује хетеротрофне вишећелијске организме, чије су ћелије организоване макар у примитивна ткива. Ови организми су широко распрострањени у биосфери и заузимају разнолике еколошке нише. И сама морфолошка грађа животиња се јако разликује међу групама. Следеће заједничке карактеристике повезују животиње у смислену класификациону групу:

у питању су вишећелијски еукариотски организми
не поседују ћелијски зид
поседују молекуле колагена, интегрина, протеогликана и адхезивних гликопротеина у екстрацелуларном матриксу
поседују специфичне међућелијске везе типа пукотинастих веза и дезмозома
постоји могућност покрета ћелија током онтогенетског развића
имају заједничке одлике развића зигота - браздање и стадијум бластуле (евентуално и гаструле?)
хетеротроф ни су, што условљава њихове улоге у екосистемима (паразити, предатори, детривори)
поседују гастралну шупљину са једним или два отвора

[уреди] Царство животиња - класификација

За више информација погледајте Класификација животиња.

Постоји нколико различитих класификационих схема поделе царства вишећелијских животиња (Animalia, Metazoa). По једној од ранијих, деле се у две групе:

потцарство Parazoa, целуларног типа грађе, код којих се не образују права ткива и органи; припадају им типови плакозое и сунђери;
потцарство Eumetazoa, код којих се образују ткива и органи; припадају им све остале вишећелијске животиње.

Оваква подела царства животиња је релативно традиционална, у последње време ју је неколико аутора критиковало и дало алтернативне схеме.

[уреди] Настанак животиња, фосилна историја и филогенија

За више информација погледајте Филогенија животиња.

У науци је заступљено мишљење да су се прве, предачке, линије животиња појавиле још у Прекамбрији, пре око 700 милиона година, док неки аутори сматрају да се постанак прве животињске ћелије десио пре око милијарду година. Велике морфолошке разлике између данашњих група су се појавиле још у Камбрији, или у Вендској периоди, Едијакара епохи. Тада су вероватно биле присутне следеће групе животиња: сунђери, жарњаци, мекушци, чланковити црви (анелиде), зглавкари. Присуство морфолошки изведенијих група, попут мекушаца, анелида и зглавкара указује на позамашан еволуциони ход и диференцијацију животиња у Прекамбрији.