Жан ле Рон Д'Аламбер
Из пројекта Википедија
Жан ле Рон Д'Аламбер (фр. Jean le Rond d'Alembert) (16. новембар 1717.-29. октобар 1783.) француски математичар и филозоф. Уз Денија Дидроа, један је од најпознатијих енциклопедиста. Познат је и по својим математичким истраживањима (диференцијалне једначине, парцијални изводи).
Садржај |
[уреди] Детињство
Д'Аламбер је рођен 16. новембра 1717. у Паризу, као плод ванбрачне љубави списатељице и официра. Неколико дана касније, мајка га је оставила на степеницама цркве Сен Жан ле Рон у Паризу, која се налази у близини северне куле Богородичине цркве. Обичај је налагао да добије име свеца заштитника цркве и тако постаде Жан ле Рон. Првобитно је био у сиротишту, али је врло брзо пронашао хранитељску породицу, и то тако што га је усвојила жена једног занатлије, стаклоресца. Официр Детуш, иако није званично признавао очинство, старао се о његовом образовању плаћајући му школовање.
[уреди] Радна биографија
Са дванаест година, уписује се на јансенитски колеџ Четири нације (познат и под именом колеџ Мазарен) где студира филозофију, право и уметност и постаје адвокат 1738. Напослетку, почиње да се занима за медицину и математику. Уписао се најпре под именом Д'Арамбер, које је затим променио у Д'Аламбер и које ће касније задржати током целога живота. Године 1739. објавио је свој први рад из области математике о грешкама које је био уочио у Рејноовом делу Доказана анализа, књизи штампаној 1708., из које се и сам Д'Аламбер упознао са основама математике. Доцније, популарност коју је стекао захваљујућу свом раду о интегралном рачуну, омогућила му је да постане члан Академије наука 1741, са свега 24 године. Две године касније, објављује Трактат о динамици у коме износи резултате својих истраживања о количини кретања. Године 1746. Дидро упозаје Д'Аламбера и ангажује га за рад на свом пројекту Енциклопедије. Следеће године, Дидро и Д'Аламбер преузимају руковођење пројектом. Године 1751, после пет година непрекидног рада преко две стотине састављача, излази први том Енциклопедије за коју је Уводну расправу написао управо Д'Аламбер. Године 1757. долази до разлаза између њих двојице и Д'Аламбер напушта пројекат.
Постаје члан Француске академије наука са 23 године и Берлинске академије наука са 28 година. Године 1754. Д'Аламбер је изабран за члана Француске академије наука, и остаје на месту секретара све до 9. априла 1772, био је на позицији 31. у академији у периоду 1754-1783.
Напушта породичну кућу 1765. како би реализовао платонску љубав са књижевницом Жили де Лепинас.
Д'Аламбер је био редовни посетилац париских салона, посебно оних гђе Жофрен и гђице де Лепинас. Тамо је и упознао Дидроа.
Његов велики ривал у математици и физици у Академији наука био је Алексис Клеро.
Све до своје смрти у шездесет шестој години, 1783, наставио је да се бави научним радовима и угасио се на врхунцу славе, што је била својеврсна компензација за његов несрећни долазак на свет.
[уреди] Енциклопедија
1745., Д'Аламбер, који је већ тада био члан Академије наука, ангажован је да преведе на француски Циклопедију Енглеза Ефраима Чејмберса. Од једног обичног превода, пројекат је прерастао у уређивање оригиналног и јединственог дела - Енциклопедија или образложени речник науке, уметности и заната. Д'Аламбер је написао чувени Предговор, као и већину чланака из области математике и науке.
[уреди] Д'Аламберова теорема
У Трактату о динамици' изложио је Д'Аламберову теорему која гласи: сваки полином n-тог степена са комплексним коефицијентима има тачно n корена у 
(који нису нужно различити, треба водити рачуна о томе колико пута се појављује један исти корен). Ову теорему је доказао у XIX веку Карл Фридрих Гаус.
Жан ле Рон Д'Аламбер Из пројекта Википедија (Преусмерено са Жан ле Рон Д'Аламбер) Скочи на: навигација, претрага
ДаламберЖан ле Рон Даламбер (фр. Jean le Rond d'Alembert) (16. новембар 1717.-29. октобар 1783.) француски математичар и филозоф. Уз Денија Дидроа, један је од најпознатијих енциклопедиста. Познат је и по својим математичким истраживањима (диференцијалне једначине, парцијални изводи).
Садржај [сакриј] 1 Детињство 2 Радна биографија 3 Енциклопедија 4 Даламберова теорема 5 Даламберов критеријум за утврђивање конвергенције редова 6 Филозофија 7 Цитати
Детињство [уреди] Даламбер је рођен 16. новембра 1717. у Паризу, као плод ванбрачне љубави списатељице и официра. Неколико дана касније, мајка га је оставила на степеницама цркве Сен-Жан-ле-Рон у Паризу, која се налази у близини северне куле Богородичине цркве. Обичај је налагао да добије име свеца заштитника цркве и тако постаде Жан ле Рон. Првобитно је био у сиротишту, али је врло брзо пронашао хранитељску породицу, и то тако што га је усвојила жена једног занатлије, стаклоресца. Официр Детуш, иако није званично признавао очинство, старао се о његовом образовању плаћајући му школовање.
Радна биографија [уреди] Са дванаест година, уписује се на јансенитски колеџ Четири Нације (познат и под именом колеџ Мазарен) где студира филозофију, право и уметност, и постаје адвокат 1738. Напослетку, почиње да се занима за медицину и математику. Уписао се најпре под именом Дарамбер, које је затим променио у Даламбер и које ће касније задржати током целога живота. 1739., објавио је свој први рад из области математике о грешкама које је био уочио у Рејноовом делу доказана анализа, књизи штампаној 1708., из које се и сам Даламбер упознао са основама математике. Доцније, популарност коју је стекао захваљујућу свом раду о интегралном рачуну, омогућила му је да постане члан Академије наука 1741., са свега 24 године. Две године касније, објављује Трактат о динамици у коме износи резултате својих истраживања о количини кретања. 1746., Дидро упозаје Даламбера и ангажује га за рад на свом пројекту Енциклопедије. Следеће године, Дидро и Даламбер преузимају руковођење пројектом. 1751., после пет година непрекидног рада преко две стотине састављача, излази први том Енциклопедије за коју је Уводну расправу написао управо Даламбер. 1757., долази до разлаза између њих двојице, и Даламбер напушта пројекат.
Постаје члан Француске академије наука са 23 године, и Берлинске академије наука са 28 година. 1754., Даламбер је изабран за члана Француске академије наука, и остаје на месту секретара све до 9. априла 1772, био је на позицији 31. у академији у периоду 1754-1783.
Напушта породичну кућу 1765. како би био у платонској љубави са књижевницом Жили де Леспинас.
Даламбер је био редовни посетилац париских салона, посебно оних гђе Жофрен и гђице де Леспинас. Тамо је и упознао Дидроа.
Његов велики ривал у математици и физици у Академији наука био је Алексис Клеро.
Све до своје смрти у шездесет шестој години, 1783., наставио је да се бави научним радовима и угасио се на врхунцу славе, што је била својеврсна компензација за његов несрећни долазак на свет.
Енциклопедија [уреди] 1745., Даламбер, који је већ тада био члан Академије наука, ангажован је да преведе на француски Циклопедију Енглеза Ефраима Чемберса. Од једног обичног превода, пројекат је прерастао у уређивање оригиналног и јединственог дела - Енциклопедија или образложени речник науке, уметности и заната. Даламбер је написао чувени Предговор, као и већину чланака који су се тицали математике и науке.
Даламберова теорема [уреди] У Трактату о динамици, изложио је Даламберову теорему која гласи: сваки полином n-тог степена са комплексним коефицијентима има тачно n корена у (који нису нужно различити, треба водити рачуна о томе колико пута се појављује један исти корен). Ову теорему је доказао у XIX веку Карл Фридрих Гаус.
Даламберов критеријум за утврђивање конвергенције редова [уреди] Нека је ред са позитивним сабирцима и нека однос тежи граничној вредности , тада за:
L<1, дати ред, чији је општи члан an, конвергира L>1, дати ред дивергира за L=1, дати критеријум не тврди ништа
Филозофија [уреди] Даламбер се упознао са филозофијом на колеџу Четири Нације који је основао Мазарен и који су водили религиозни јансенисти и картезијанци. Више од филозофије интересовали су га древни језици и теологија (писао је о Посланици светог Павла Римљанима). По завршетку колеџа, дефинитивно је оставио по страни теологију посветивши се студијама права, медицине и математике. Првих година студија, сачуваће картезијанску традицију која ће заједно са њутновским принципима утрети пут савременом научном рационализму.
Рад на Енциклопедији са Дидроом и осталим мислиоцима тога доба омогућио му је да формализује своју филозофску мисао. Предговор Енциклопедије, инспирисан емпиријалистичком филозофијом Џона Лока и објављен у заглављу првог тома (1751.), често је с правом сматран истинским манифестом просветитељске филозофије. У њему је истакнута директна веза између развоја науке и друштвеног напретка.
Савременик века просвећености, детерминиста и атеиста (у најмању руку деиста), Даламбер је, заједно са својим пријатељем Волтером, био зачетник борбе против религиозног и политичког апсолутизма, кога је тако вешто разоткрио у својим филозофским чланцима писаним за Енциклопедију. Збир продуховљених анализа сваког домена људског знања, изнетих у Енциклопедији, представља уистину праву филозофију науке.
У Експерименталној филозофији, Даламбер је овако дефинисао филозофију: » Филозофија није ништа друго до примена разума на различите објекте на којима се он (разум) може вежбати. «
Цитати [уреди]
» Само слобода делања и мишљења могу створити велике ствари « » Да ли има више знања онај који каже да су два и два четири од оног који ће се задовољити да каже да су два и два два и два? « » Превише читања може угушити генијалност « » Да би неко стекао право да се диви грешкама великог човека, треба најпре да уме да их препозна, када их време стави на проверу « » Природа човека, коме је образовање тако неопходно, је нерешива загонетка за самог човека, када је он (човек) осветљен само разумом « » Музика која не слика ништа, није ништа друго до буке « » Немирни дух који ствара нешто ново је увек незадовољан оним што је постигао, јер жели да види и даље од тога «
Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B0%D0%BD_%D0%BB%D0%B5_%D0%A0%D0%BE%D0%BD_%D0%B4_%D0%90%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D1%80" Категорије: Француски математичари · Енциклопедисти · Француски академици
ПрегледиЧланак разговор Уреди историја ћирилица latinica Лични алатиРегиструј се/Пријави се навигација Главна страна Трг Радионица Актуелности Скорашње измене Случајна страница Помоћ Донације Претрага
алати
Шта је повезано овде Сродне промене Пошаљи фајл Посебне странице Верзија за штампу Пермалинк Библиографски детаљи Други језици Català Česky Dansk Deutsch English Esperanto Español فارسی Suomi Français Galego עברית Magyar Íslenska Italiano 日本語 ქართული Nederlands Polski Português Русский Slovenčina Slovenščina Svenska 中文
Ова страница је последњи пут измењена 22:49, 28. септембар 2006.. Ваши доприноси се објављују под ГНУ-овом Лиценцом за слободну документацију. Политика приватности О пројекту Википедија Одрицање одговорности
[уреди] Даламберов критеријум за утврђивање конвергенције редова
Нека је 
ред са позитивним сабирцима и нека однос 
тежи граничној вредности 
, тада за:
- L<1, дати ред, чији је општи члан an, конвергира
- L>1, дати ред дивергира
- за L=1, дати критеријум не тврди ништа
[уреди] Филозофија
Даламбер се упознао са филозофијом на колеџу Четири Нације који је основао Мазарен и који су водили религиозни јансенисти и картезијанци. Више од филозофије интересовали су га древни језици и теологија (писао је о Посланици светог Павла Римљанима). По завршетку колеџа, дефинитивно је оставио по страни теологију посветивши се студијама права, медицине и математике. Првих година студија, сачуваће картезијанску традицију која ће заједно са њутновским принципима утрети пут савременом научном рационализму.
Рад на Енциклопедији са Дидроом и осталим мислиоцима тога доба омогућио му је да формализује своју филозофску мисао. Предговор Енциклопедије, инспирисан емпиријалистичком филозофијом Џона Лока и објављен у заглављу првог тома (1751.), често је с правом сматран истинским манифестом просветитељске филозофије. У њему је истакнута директна веза између развоја науке и друштвеног напретка.
Савременик века просвећености, детерминиста и атеиста (у најмању руку деиста), Даламбер је, заједно са својим пријатељем Волтером, био зачетник борбе против религиозног и политичког апсолутизма, кога је тако вешто разоткрио у својим филозофским чланцима писаним за Енциклопедију. Збир продуховљених анализа сваког домена људског знања, изнетих у Енциклопедији, представља уистину праву филозофију науке.
У Експерименталној филозофији, Даламбер је овако дефинисао филозофију: » Филозофија није ништа друго до примена разума на различите објекте на којима се он (разум) може вежбати. «
[уреди] Цитати
- » Само слобода делања и мишљења могу створити велике ствари «
- » Да ли има више знања онај који каже да су два и два четири од оног који ће се задовољити да каже да су два и два два и два? «
- » Превише читања може угушити генијалност «
- » Да би неко стекао право да се диви грешкама великог човека, треба најпре да уме да их препозна, када их време стави на проверу «
- » Природа човека, коме је образовање тако неопходно, је нерешива загонетка за самог човека, када је он (човек) осветљен само разумом «
- » Музика која не слика ништа, није ништа друго до буке «
- » Немирни дух који ствара нешто ново је увек незадовољан оним што је постигао, јер жели да види и даље од тога «
