Жан Калвин
Из пројекта Википедија
Жан Калвин – (фр. Jean Calvin, 10. јул 1509 – 27. мај 1564), француски реформатор и теолог.
Имао је намеру да се посвети свешеничком позиву и у 12. години примио је тонзуру, и то је једини религиозни обред који је на њему извршен. Студирао је теологију у Паризу, али је касније почео да се двоуми око свог будућег позива. Од 1528.г. студирао је право у Орлеану (Орлеанс) где је пао под утицај Мелхиора Волмара, протестанта. 1532.г. К. издаје расправу на Сенекино дело De Clementia. 1533. коначно напушта Римокатоличку Цркву са тврдњом да је доживео визију у којој му је саопштено да је његова улога у реформацији цркве и њено враћање на изворнну чистоћу. Наредне године је био у затвору, и да би избегао прогоне Франциса И, отпутовао је у Базел. На пропутовању кроз Женеву придружио се Фарелу (Г. Фарел)у његовој намери да изврши Реформацију. Калвин је наименован за проповедника и професора теологије. Ту издаје дело Артицули де Регимине Еццлесиае у коме расправља на тему Тајне вечере и још неколоко религиозних питања. У том периоду наметао је грађанима да прихвате неке његове заповести у вези са потврдом вере, па је дошло до сукоба са Фарелом, који се завршио прекидом сарадње. Наредне три године, К. је био министар француске конгрегације и предавач у теолошкој школи. Спријатељио се са Меланхтоном (П. Меланцхтон), али се убрзо вратио у Женеву где је преузео руководечу улогу и установио теократски режим по угледу на Стари завет. Полагао је право на екскомуникацију и животе грађана.Биле су забрањене и најбаналније слободне активности као што су песма и игра. Од 1555.г. дефинитивно је био неприкосновени диктатор у женеви која је постала град са најчвршћим моралом. 1559.г. основао је Академију на којој је наставио своје учење. Упркос свему, уживао је глас великог просветитеља и црквеног великодостојника. Његово образовање, познавање језика, јасан стил учинили су га једним од најутицајнијух Реформатора не-лутеранске протестантске Цркве.
[уреди] Види још
Калвинизам, Калвинистички методизам, Протестантизам, Реформација, Лутеранство