Дадаизам

Из пројекта Википедија

1920. дадаисти на окупу: Auric, Франсис Пикабиа, Ribemont, Dessaignes, G.Everling, Casella и Тристан Цара

Покрет књижевних, ликовних и сценских умјетности или анти-уметности, како су многи од дадаиста говорили.

Појам "дада" (dadá) долази од француске ријечи, која у преводу значи "дрвени коњић". Само име је настало у Цириху, 1916. године, када су Ричард Хуелсенбек Richard Huelsenbeck и Уго Бал Hugo Ball, тражећи име за своје позориште у Цириху, процесом случајног отварања француско-њемачког ријечника, дошли до њега.

Разочарење посљедицама које доноси Први светски рат, довело је до настанка покрета, чији су принципи јасно одређени против устоличења у културном, политичком и јавном животу. Контрадикторност између животне праксе и традиционалне умјетности у којој влада "хармонија и љепота", која је по умјетницима групе неподношљива, доводи до њеног омаложавања.

Дадаисти истражују нове начине изражавања у новонасталој ситуацији користећи се сатиром и иронијом као умјетничким изразом протестују, шокирају и скандализују публику. Све оно апсурдно и безвриједно у реалности добија ново значење у умјетничком изразу дадаиста, почев од рушења традиционалних умјетничких форми, рикања, фонетске поезије, музичке буке и ремонтаже поломљених предмета из свакодневног живота. Тиме се уноси појам хаоса као пут за ревитализацију устоличеног умјетничког израза.

Покрет из Цириха се брзо шири на све тадашње умјетничке центре, Париз, Колонију, Берлин и Њујорк.

Главни представници и оснивачи у Цириху су: Ханс Арп Hans Arp, Тристан Зара Tristan Tzara, Уго Бал, Ричард Хуелсенбек и Марсел Јанко Marcel Janko.

У Берлину су то Роул Хаусман Rauol Hausmann, Јоханес Бадер Johannes Baader, Георг Грос George Grosz и Џон Хиртвилд John Hearfield.

Долазећи из Цириха, 1919 године, Ханс Арп и Макс Ернст Max Ernst оснивају дадаистичку групу Колоније. Годину дана касније изложба коју ти умјетници организују у Колонији, затворена је од стране полиције због непримјереног понашања.

Курт Швитерс Kurt Schwitters, из Хановера, започиње један нови покрет, Мерц. Име долази од Комерцбанк Commerzbank (Комерцијална Банка). Швитерс реализује своје слике-мерц, кроз субјективни поетски израз, користећи тривијалне, одбачене и безвриједне предмете.

У Паризу и Њујорку се спајају дух покрета дада и новонастајући надреализам а заслужни су: Марсел Дишан Marcel Duchamp, Макс Ернст, Ман Рај Man Ray и Франсис Пикабија Francis Picabia.

[уреди] Дадаисти

Дишанова "интервенција" на Мона Лизи

Гиљем Аполинер - Француска
Жан (Ханс) Арп - Швајцарска, Француска и Њемачка
Жак Ваше - Француска
Хуго Бал - Швајцарска
Јоханес Бадер - Њемачка
Артур Краван - САД
Jean Crotti - Француска
Theo van Doesburg - The Netherlands
Марсел Дишан - Француска и САД
Макс Ернст - Њемачка
Raoul Hausmann - Њемачка
Emmy Hennings - Швајцарска
Richard Huelsenbeck - Швајцарска и Њемачка
Марсел Јанко - Швајцарска (рођен у Румунији)
Clement Pansaers - Belgium
Франсис Пикабија - Швајцарска, САД и Француска
Man Ray - САД и Француска
Hans Richter - Њемачка, Швајцарска and САД
Курт Швитерс - Њемачка
Sophie Täuber - Швајцарска
Тристан Цара - Швајцарска и Француска (рођен у Румунији)
Беатруз Вуд - САД и Француска

[уреди] Цитати

“Дадаиста се бори протов агоније времена и против опијености смрћу...” Хуго Бал

"Поштење, Домовина, Морал, Породица, Уметност, Религија, Слобода, Братство, некада су одговарали човековим потребама. Сада од тога није остало ништа осим скелета конвенција... треба усавршити велики негативан посао деструкције. Ми морамо чистити и прати". Тристан Цара