Минимализам

Из пројекта Википедија

Слика:Ohne Titel (Stack) (Donald Judd, 1968-69).jpg

Доналд Џуд, Без имена

Минимализам или Минимална уметност (1960-1975), је уметнички покрет који одбацује у уметности, коментарисање друштва, лични израз уметника, наративне елементе или алузије на историју, политику или религију. Базира се на стварању предмета, слика и скултура чија је вредност искључиво естетског карактера. Минималисти су ограничили своје деловање на манипулацију елемената као што су боја, тонови, облици, линије и текстура. Први који је користио термин минимализам био је критичар Давид Булјук David Burlyuk у изложбеном каталогу уметника Џон Грахама John Graham на изложби слика која је одржана у галерији Dudensing Gallery (Њујорк, 1929). године). Касније, шездесетих година, то име је добио цели један покрет. Још неки називи за минимализам су: АБЦ уметност и редуктивизам. Овај покрет је резултат реакције на претенциозност апстрактног експресионизма и вуче коријене из поп уметности, кубизма и концептуалне уметности, а главна инспирација му је руска авангарда или конкретније, супрематизам Казимира Маљевича.

Покрет је родом из САД-а, а главни покретач је уметник Франк Стела Frank Stella. Његова изложба 'Црне слике' Black Paintings, одржана 1959 године у Музеју модерне уметности града Њујорка (МОМА), је била инспирација, многим уметницима, који су почели да напуштају експресију. Главни историјски догађај покрета била је изложба, одржана 1966 године у Њујорку, под именом 'Основне структуре' Primary Structures.

Прецизност уједно са геометријом и понављајучим декоративним шемама, равним и једнолично обојеним површинама са чистим и немешаним бојама, главне су одлике минимализма. База су геометријске, рационалне шеме, а индустијски материјали се користе за елиминисање евидеције 'ручног рада' уметника. Спољашњи изглед предмета је главни естетски квалитет минимализма.

Минимализам жели да посматрач ужива уметничко дело без дистракција композиције, тема и осталих елемената из традиционалне уметности. Материјали и начин на који је дело представњено су уједно и сама његова стварност или тематика и такође разлог самог постојања. Минимализам не претендује никакву другу симболику осим онога што се може видети у самом делу. Боја се не користи за изражавање осећања него за ограничавање простора. Апстрактни односи између различитих елемената треба да поведу посматрача на размишљање и уједно су и сама срж тематике. Одбацује се идеја из традиционалне уметности, по којој уметност треба да буде лични израз уметника. Иако постоји доста тога емотивног и подсвесног у минимализму, уметник минималиста одбацује осећања као принцип стваралаштва уметничког дела и сматра да је реакција на дело од стране гледоца од примарне важности.

Минимализам испитује природу уметности и њено место у друштву. Иако су неки критичари сматрали да је минимализам уметност која ће слабо утицати на даљи развој савремене уметности, не могу се негирати последице и утицаји које је оставила на теорију и праксу пост-модерне.