Материја

Из пројекта Википедија

Материју људи у свакодневном животу дефинишу као супстанцију од које су сачињени физички објекти, што практично значи да се под материјом сматра све што се може чулима осетити и поседује физичке особине. Као општа, филозофска и физичка, категорија, материја је неодвојиво повезана са другим општим категоријама, а то су простор, време и кретање. Материја, дакле, увек постоји у простору (заузима неки простор) и времену, а, такође, не може да постоји ни без кретања тј. налази се у стању сталног и непрекидног кретања и промена. Један од најстаријих (формулисан још у античкој Грчкој) закона физике је Закон одржања материје који гласи:

Материја се не може уништити, нити ни из чега створити, она може само да се мења и да прелази из једног у други облик.

Тек у 19. веку су исправно постављени темељи физике у смислу дефинисања основних особина материје и саставних елемената природе. Тада је примећено да осим супстанције (физичких тела) постоји нешто што у природи може имати физичке особине, а не мора имати масу и облик. То је била енергија и дуго је сматрана основним и независним саставним делом природе.Тај други облик постојања материје ми зовемо физичко поље. Можемо рећи да је материја грађа природе тј. универзума.

Овде треба напоменути да постоји мала разлика у изражавaњу, јер, на пример, у англосаксонсиим земаљама под материјом се подразумева само супстанција као грађа физичких тела, а за физичко поље (field) често се користи израз енергија (energy).

Међутим, од појаве специјалне теорије релативности уводи се двојност материја-енергија. Нема разлике између материје и енергије, јер су материја (маса) и енергија, према познатој Ајнштајновој једнакости, потпуно еквивалентни и могу се и претварати једна у другу - материја у енергију у процесу анихилације, а енергија у материју у процесу креације.

[уреди] Материја у науци

У физици супстанција је све што се састоји од елементарних фермиона. Материја запрема простор и има масу. Превасходно се састоји од протона, неутрона и електрона. Бозони (међу које спада и фотон) који посредују у деловању четири елементарне силе сматрају се материјом и имају енергију и масу(мировања). Дакле, супстанција се састоји од кваркова и лептона.

Уопштено, материја може постојати у неколико агрегатних стања. Најчешће помињана стања су

чврсто стање
течно стање
гас

и често се помиње плазма као четврто агрегатно стање. Мада физика познаје и стања

суперфлуидно стање
Бозе-Ајнштајнов кондензат
Фермионски кондензат

Хомогена супстанца поседује одређен састав и особине, и било која количина хомогене материје има исти такав састав и исте особине. Супстанца може бити мешавина, као што је бронза или елементарна материја као што је гвожђе. Хетерогена супстанца, као што је гранит нема одређен састав.

Хемијске супстанце су састављене од молекула и атома. Елементарне честице, као што су лептони и кваркови.