Анте Готовина

Из пројекта Википедија

Анте Готовина (рођен 12. октобра 1955. на острву Пашман код Задра, Хрватска) је био хрватски генерал, припадник Легије странаца једно вријеме, са криминалном прошлошћу у Западној Европи, а касније оптуженик хашког трибунала за злочине почињене над Србима у Операцији Олуја 1995. Ухапшен је на Канарским острвима 7. децембра 2005.

[уреди] Биографија

Одрастао је у месту Пакоштани, крај Задра у породици рибара. Веома рано је остао без мајке. У 17. години напустио је школу и с непуних 19 придружио се Легији странаца, где је добио нови идентитет, Иван Грабовац. После обуке је отишао у падобранско-диверзантски пук. Прву борбену акцију имао је у Џибутију 1974, а затим су следиле интервенције у Чаду, Заиру, Обали Слоноваче... 1982. је радио као ратник инструктор у Гватемали, Колумбији и Парагвају, с повременим одласцима у Габон.

Према писању загребачког Јутарњег листа, Готовина је у Француској три пута осуђиван. Први пут 1986. на пет година затвора због пљачке из 1981. и ту казну је, наводно, издржао. Други пут 1993, осуђен је на две године затвора за учешћа у отмици и изнуђивању, а 1995. на 30 месеци, такође због изнуђивања. Ове наводе Готовинини адвокати негирају тврдећи да му Француска као осуђеном криминалцу у бегу, не би 1995. године издала нити 2001. године обновила пасош.

У Хрватску се вратио средином 1991. и одмах је именован за заповедника I Гардијске бригаде, а почетком 1993, у чину пуковника, постављен је за заповедника Зборног подручја Сплит и на том месту остао до 1996.

Његова јединица се помиње у вези са акцијама код Масленице, око Динаре, на Ливањском пољу и близу Гламоча, у Босанском Грахову, Стрмици, Книну, Дрвару и Мркоњић Граду. Јединици којом је он командовао приписује се масакр заробљених војника Републике Српске у Мркоњић Граду, више од 150 мртвих. После хрватске војне офанзиве Олуја, која је почела 4. августа 1995. и заузимања Книна, Готовина је у том граду успоставио свој штаб.

Тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман именовао је Готовину за главног инспектора Инспектората ХВ, а 2000. је отпуштен из оружаних снага одлуком председника Хрватске Стјепана Месића и у октобру исте године пензионисан.

Одмах након војне акције "Олуја" Хашки трибунал је започео истрагу о злочинима направљеним за време и након ратних операција. Тужилаштво се, између осталог, заинтересовало и за Анту Готовину од којег је 1998. године затражило да се службено изјасни. Међутим, иако је Готовина био спреман на разговор, хрватски политички врх му то тада није допустио.

Хашки трибунал је у мају 2001. подигао, а месец дана касније отпечатио оптужницу против Готовине и он је од тада у бекству. Хрватски правосудни органи су за њим расписали потерницу, а на захтев суда у Хагу 24. августа 2001. потерницу је расписао и Интерпол. Хрватска власт је средином марта 2005. блокирала сву његову имовину. Ухапшен је на Канарским острвима 7. децембра 2005.

Хашка оптужница терети Готовину за злочине током операције Олуја, од августа до новембра 1995. У оптужници се наводи да је као главнокомандујући операције у Крајини али и због индивидуалног ангажмана одговоран за депортације, прогон, убиства, пљачку и уништавање имовина Срба у општинама Шибеник, Задар, Книн, Бенковац, Обровац, Сињ, Грачац, Кореница, Госпић, Доњи Лапац и Дрниш.

Према наводима оптужнице, Готовина је одговоран за убиство најмање 150 Срба и прогон њих више од 150.000. Злочини су почињени у оквиру тзв. заједничког злочиначког подухвата у ком су, сем Готовине, учествовали и хашки оптуженици, војни и полицијски генерали Иван Чермак и Младен Маркач, али и председник Фрањо Туђман и бројни неименовани функционери државног, војног и полицијског врха Хрватске.

Ожењен је пуковницом Дуњом Злоић, некадашњом шефицом кабинета бившег министра одбране Гојка Шушка, а из претходног брака сa новинарком ХТВ-а Весном Карузо има кћерку Ану. Из претходне везе са извјесном колумбијском новинарком има кћерку Химену.

Оригиналан текст је преузет са интернет презентације телевизије Б92.