Операција Олуја

Из пројекта Википедија

Операција Олуја

Операција Олуја

Време:	4. август – 7. август 1995.
Локација:	Република Српска Крајина
Резултат:	Победа Хрватске Нестанак Републике Српске Крајине
Узрок битке:	{{{узрок}}}
Промене у територији:	{{{територија}}}
Цивилне жртве:	{{{цивилне жртве}}}

Сукобљене стране

Хрватска

Р.С. Крајина

Заповедници

Анте Готовина

Миле Мркшић

Јачина

138.500 војника, 350 тенкова, 800 артиљеријског оружја, 30 авиона и хеликоптера

31.000 војника, 200 тенкова, 350 артиљеријског оружја

Губици

174 погинулих војника, 1430 рањених

560 погинулих војника

{{{подаци}}}

У лето 1995. године, Хрватска је извела огромну војну операцију под именом Олуја. Циљ ове операције је био заузимање територије централне Хрватске које су биле под контролом српских снага. Операција је званично трајала 4 дана и завршила се уништењем Републике Српске Крајине.

[уреди] Позадина

У јануару 1992. године, договор је потписан од стране председника Хрватске Фрање Туђмана и председника Србије Слободана Милошевића за прекид ватре између Хрватске армије и Срба у Хрватској, које је подржавала Југословенска Народна Армија. Сукоб се одвијао у Крајини на истоку Хрватске у којој су већину становништва чинили Срби. Прекид ватре је дао Хрватској армији времена да се боље припреми за следећу битку.

Током следеће три године, хрватске војне операције у Крајини су углавном биле ограничене на проверавање способности српске одбране. Изузетак је била "Операција Медачки џеп" у септембру 1993. године, кад су хрватске снаге опустошиле малу област у планинама у личком региону, што је изазвало међународни инцидент.

Хрватска армија је играла важнију улогу у западној Босни где су се заједно са снагама босанских Хрвата борили против снага босанских Срба.

[уреди] Хронологија догађаја

1995. године, војна ефективност хрватских и босанских Срба је значајно опала. На обе групе није утицао Београд, одбили су Милошевићеве покушаје да се заустави конфликт. Нису били способни да одржавају и обнављају залихе оружја. Морал и ефективност су били ниски, многе српске трупе су биле слабо обучаване. Такође су их разарали унутрашњи политички конфликти и лоше војно вођство.

Војска Срба у Крајини (СВК) није имала довољно војника. Било је само око 55.000 војника на располагању да чува фронт који је био дугачак 600 km у Хрватској и још 100 km уз границу са Бихаћким регионом у Босни. 16.000 од ових војника су били стационирани у Источној Славонији, што је остављало само 39.000 војника да брани остатак РСК. Реално гледано, само око 30.000 је било способно мобилисати.

Српске избеглице из Крајине

Насупрот српској војсци, хрватске и бошњачке армије су значајно ојачале. Имали су ново и модерније оружје и поред тога што је на снази био ембарго на оружје. Такође су имали стратешку предност, много су биле крађе линије комуникације него код њихових непријатеља.

У лето 1995. године, хрватске и бошњачке снаге су се удружиле и заузеле стратешки важне босанске градове Гламоч, Босанско Грахово и Дрвар, као и доње Ливањско поље где су већинско становништво чинили босански Срби. Овај потез је пресекао линију снабдевања хрватских Срба и опколио град Книн са три стране. Велики број становништва са ових простора је морао да напусти своје домове и оде у Републику Српску и СРЈ.

[уреди] 4. август

4. августа у 4 сата после поноћи, америчке ваздухопловне снаге су бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само пар сати пре почетка операције Олуја. Овај акт је још више деморализовао Србе. У тој операцији је учествовало преко 138.500 хрватских војника. Иако су званично порицали умешаност у "Олуји", америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација, тако да је командни сектор био потпуно одсечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе Север и Југ на фронту дугом 700 километара. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпичком и сплитском подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од 5 до 15 километара. Хрватска 4. и 7. бригада је пробила кроз српски фронт и убрзо заузела Книн и већи део Далмације 5. августа.

Као велики успех првог дана акције, хрватска страна забележила је заузимање Светога Рока. Книн је већ био у окружењу, а хрватске јединице неколико километара пред градом. Срби одговарају нападима на Сисак, Шибеник, Оточац, Госпић, Огулин...

[уреди] 5. август

Мапа операције Олуја

Гранатирање Книна је био смишљени чин терора који је имао за циљ да поспеши одлазак преосталих Срба. Имали су "уличне чистаче" чији задатак је био да уклоне све трагове убијања и вандализма пре него што су доводили камере које су снимале тријумфални улазак хрватских снага у Книн. Све је било пажљиво планирано.

Око поднева објављена је вест: хрватске јединице ушле су у Книн. На книнској средњовјековној тврђави постављена је огромна хрватска застава. Заузета су и околна места - Врлика, Кијево, Дрниш, Житнић, Бенковац, Грачац, Ловинац, Љубово, али и Плашки, Примишље и Хрватска Дубица. До вечери је остварено 80 посто планираног, а српски цивили напустили су заузета подручја преко Срба и Двора. Срби одговарају ракетним нападима из Босне на Жупању, из источне Славоније на Осијек, Винковце, Нуштар, с Кордуна на Карловац, а из источне Херцеговине на дубровачко подручје.

[уреди] 6. август

До 6. августа, 1. хрватска бригада је пробила у територију око града Слуња (северно од Плитвица) и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где су се састали са босанским снагама на западу Босне. Једино је био снажан отпор у граду Глина (јужно од Сиска).

Хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем обране (војском босанских Хрвата) и Петим корпусом Армије БиХ на граници БиХ, на реци Корани код Тржачких Раштела. Тиме је пресечен стратешки правац српског снабдевања Книн-Бихаћ. Послеподне у Книн долази и председник Хрватске Фрањо Туђман.

Крајина је поражена. Пале су Петриња, Слуњ, Костајница, Плитвичка језера, Обровац... Снаге Војске РСК су трећи дан акције "Олуја" у расулу: 21 кордунски корпус, који се предао 8. августа, био је у окружењу, а 15. лички и 39. корпус пред разбијањем.

У неђељу ујутро Хрватска је војска ушла у Петрињу, а око 23 сата у Глину.

[уреди] 7. август

Последњег дана "Олује" пали су и Турањ и Тушиловић, па Војнић и Топуско, Горњи и Доњи Лапац... У 18 сати хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је да је акција "Олуја" завршена с војног аспекта, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Пар преосталих дивизија српске армије су се предали у року од следећих пар дана.

[уреди] Последице операције

Постер за десету годишњицу "Олује"

Након операције РСК више не постоји. Већина Срба - цифре се крећу од 320.000 до 700.00 људи - је била протерана. У операцији "Олуја" учествовало је 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избелица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага. Власти у Србији, чији су медији готово потпуно игнорисали пад Крајине, избегличке колоне упућивале су у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово у којој већину чине косовски Албанци.

Након акције "Олуја", хрватске власти затвориле су подручије бивше Крајине. Улаз је био дозвољен само хрватској војсци и полицији, али и хрватским избеглицама из тог подручја. Тада је у Хрватској отпочело са темељним минирањем и рушењем празних српских кућа.

Командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила, а 73 одсто зграда је уништено.

Према неким подацима (прецизних података још нема), у акцији хрватске војске "Олуја" нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло око 700 цивила. Тај одбор је у више наврата оптужио хрватске снаге да су током операције "Олуја" поциниле злочине над српским становништвом. Спаљено је преко 20.000 српских кућа, док су остале опљачкане и разорене.

Документационо-информативни центар "Веритас" у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба, од чега 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.

Страдање и прогон у НДХ
Страдање и прогон Срба

Издвајамо: Усташе · Јасеновац Више информација: Независна Држава Хрватска
Геноцид
Умешаност Католичке Цркве у геноцид у НДХ
Петар Брзица · Алојзије Степинац · Мирослав Мајсторовић
Оружје и методе масовног убијања: Србосјек · Вешање · Јаме
После Другог светског рата
Издвајамо: Хрватско прољеће · Западна Славонија Госпић · Олуја · Косово · Неофашизан у Хрватској Портали: НДХ · Распад СФРЈ

11. августа, Хрватско Министарство Здравља је издало званичне податке жртава са хрватске стране: 174 мртвих и 1430 рањених. 560 војника је погинуло са српске стране.

[уреди] Ратни злочини и етничко чишћење

Током операције, убијено је преко 2500 цивила и спроведено масовно протеривање српског становништва (по проверљивим подацима око 250.000). Главни оптуженик је Анте Готовина.

Јавно критикујући етничко чишћење, амерички војни планери су помогли Хрватској да изведе највеће етничко чишћење током тог рата. Пензионисани амерички генерал Чарлс Бојд, заменик команданта НАТО-а, потврдио је да су САД помагале при осмишљавању и спровођењу тог плана.

Канадски официр из састава УН је идентификовао албанског сепаратистичког лидера Агима Чекуа, одговорног за масакр над Србима. Ема Бонино, Европски комесар за избеглице, констатовала је да је око 10.000 Срба нестало из колоне избеглица која је бежала пред хрватским нападом на Крајину. Многи од њих су завршили у масовним гробницама.