Царство Инка
Из пројекта Википедија
Царство Инка је највеће царство у предколумбовској Америци. Било је то једно од највећих царстава у свету у доба распада. Административни, политички и војни центар је био Куско. Настао је на висоравнима Перуа око 1200. Од 1438. до 1533. Инке су користиле освајања и мирољубиву асимилацију ширећи своје царство на велике делове западне Јужне Америке. У саставу царства су били делови Еквадора, Перуа, Боливије, Аргентине и Чилеа.
Атахуалпа је био задњи цар Инка. Убио га 1533. је конквистадор Франциско Пизаро означавајући тиме почетак шпанске управе. Током шпанске управе отворен је највећи рудник сребра на свијету Потоси у коме су Инке радиле као робови, а умирале би за годину или две рада у руднику.
Економија је била базирана на колективном власништву земље и добро решеном наводњавању. Постојала су добро решена велика складишта хране, која су омогућавала напредак царства у доба лоше жетве. Мрежа цеста је била јако раширена, шро је омогућавало лак транспорт роба и хране. Архитектура, уметност и обрада метала су били високо развијени. Постојала је изузетно напредна медицина са развијеном кирургија лобање.
Садржај |
[уреди] Историја
Инке су започеле као народ у подручју Кускоа у XII веку. Под водством Манко Капака основали су мали град државу Куско. Започели су експанзију 1438. под водством вође Пачакутија. Током његове власти већина Анди, тј углавном Перу и Еквадор долазе под контролу Инка.
Пачакути је реорганизирао краљевство Куско у царство, један облик федералног система, где су Инке биле на челу централне власти, а 4 регионалне власти су имале јаке вође. Сматра се да је Пачачути изградио Мачу Пичу. Пачакути би обично слао шпијуне у области, које би намеравао освојити. Шпијуни би донели битне информације о политичкој организацији, војној снази и богатству. Пачакути би после тога позивао слао поруке вођама те земље да се придруже његовом царству, шаљући при томе скупоцене поклоне и обећавајући богатство, ако се придруже његовом царству. Већина би прихватила понуду и мирно би постали део царства Инка.
Деца од владара такве нове земље долазила би у Куско и ту би их учили административном систему Инка. После тога они би били владари својих земаља. Деца владара нових земаља би постајала племство од Инка. Традиционално син владар Инка би предводио војску. Пачакутијев син Тупак Инка започео је освајања севера 1463. и наставио је и након очеве смрти 1471. Најзначајније освајање је представљало освајање Кимора, који је био једини озбиљан противник Инка на обали Перуа. Царство Тупак Инка ширило се до Еквадора и Колумбије.
Син Тупак Инке је био Хуајна Капак, који је освојио велике територије на југу, тј. северни Чиле и делове Аргентине и Боливије.
[уреди] Друштво
Царство Инка се састојало од четири провинције, које су се састајалу у Кускоу као центру. У свакој провинцији је постојао независни ланац одговорности од гувернора надоље.
Уметност и обрада метала биле су јако развијене. Код Инка архитектура је била веома значајна. Главни пример је Макчу Пичу. Камени храмови користили су начин градње без цемента. Камење би било издубљено и намештано тако да би једно наљегало на друго. Они би једним каменом издубљивали други, да би савршено наљегали и били способни да издрже велике потресе.
Инке су направиле значајна открића у медицини. Изводили су успешну кирургију лобање, тако да би бушили рупе на лобањи у случају озледа главе.
Постојао је сложени систем наводњавања помоћу тераса. Имали су добро развијену мрежу цеста, тако да је то омогућавало да се храна расподељује на великим удаљеностима. Развили су велика складишта хране, тако да су могли живети током година, кад су суседне цивилизације оскудевале.
Сви становници су били обавезни да одређени број дана обављају јавне послове за локалну и централну власт. Зато је централна власт водила бригу о људима у случајевима оскудице и глади. Бринуло се о старим и болесним.
[уреди] Шпанско освајање
Шпанске конквистадоре је предводио Франциско Пизаро. Током истраживачког путовања 1526. долазе до територије Инка. Постало им је јасно да се ради о богатој земљи пуној злата и сребра. После другог путовања 1529. , Пизаро је отпутовао у Шпанију, да би добио краљеву дозволу да освоји то подручје и постане вицекраљ.
Када се Пизаро вратио у Перу 1532.,трајао је рат за наслеђе између сина од Хуајна Капака и Атахуалпе. Осим тога појавили су се и немири у новоосвојеним територијама. Пизаро је имао само 180 људи, 1 топ и 27 коња. Често је морао да преговара не улазећи у сукобе, јер су били малобројни. Први сукоб је имао близу залива Гвајакил у Еквадору. Ту је основао град Пијуру 1532. Хернандо де Сото је кренуо да испита унутрашњост и вратио се са позивом да се сретну са Атахуалпом. Атахуалпа је управо тада победио у рату за наслеђе, па се одмарао у Кажамарки са 80.000 војника.
Када се Пизаро срео са Атахуалпом, Атахуалпа је дошао само са малим бројем војника. Разговарали су преко преводиоца, који нису баш добро научили језике. У Пизаровој пратњи је био фратар, који је настојао да увери Атахуалпу, да пређе на хришћанство, покушавајући да објасни доктрину. Атахуалпа није разумевао, а Шпанци су постали нестрпљиви и сукобили су се са Атахуалпиним војницима, победили их и заробили Атахуалпу.
Атахуалпа је обећао Шпанцима да ће собу испунити златом, а две такве сребром, само да га после тога пусте. Атахуалпа је то и учинио, али Пизаро није ослободио Атахуалпу, него га је убио 29. августа 1533. Шпанци су поставили Атахуалпиног брата Манко Инку на власт. Манко је неко време сурађивао са Шпанцима, док су Шпанци гушили отпор на северу. У међувремену Пизаров сарадник Дијего де Алмагро покушаo да преотме Куско од Пизара, па је Манко Инка заузео 1536. Куско искористивши сукоб међу Шпанцима. Шпанци су онда поново заузели Куско.
Манко Инка се повукао у планине, где су он и његови наследници владали још 36 година. Понекад су нападали Шпанце. Задње упориште Инка је откривено 1572., па је ухваћен и убијен задњи владар Инка Манков син Тупак Амару. Тиме је окончан отпор шпанском освајању.
[уреди] После шпанског освајања
Нови шпански владари су се брутално опходили према народу Инка и њиховим традицијама. Култура Инка је систематски уништавана, укључујући и њихово напредно сточарство. Шпанци су злоупотребили инкански систем обавезних јавних радовова, па су терали људе да раде док не издахну. По један члан сваке породице морао је радити у рудницима сребра и злата. У Перуу је отворен највећи рудник сребра на свету Потоси. Када би један члан породице умро од тешког рада у руннику, други члан би га морао замењивати. Многи су умирали за годину до две рада у руднику.
[уреди] Кечуа
Највеће језике царства Инка , кечуа и ајмира језик користи католичка црква при покрштавању тога подручја. Кечуа и Ајмира су зато остали као најраширенији индијански језици. Легенде о Инкама су послужиле као инспирација побуњеницима. тако се Тупак Амару II побунио 1780 против Шпанаца, а садашњи герилски покрети су тупак амару револуционарни покрет и Сендеро Луминозо у Перуу и Тупамароси у Уругвају.
