Франсоа Рабле
Из пројекта Википедија
Франсоа Рабле (фр. François Rabelais) (Chinon, Indre-et-Loire, око 1494. - Париз, 9. април 1553.) - француски хуманист, приповедач, лекар и монах.
Први је велики француски прозаиста и једна од најкрупнијих фигура француске ренесансе. У младости је био монах (фрањевац па бенедиктанац). Рано је показао интерес за античке језике (грчки, латински, хебрејски) и природне науке. Осумњичен да чита "јеретичке" књиге, напушта манастир ("брлог лењости и похоте"), студира медицину и спријатељује се с истакнутим хуманистима. Рабле је имао безгранично поверење у природу и науку. Поклоник је антике, увек жедан нових сазнања.
Године 1532. је доктор у Лиону и професор анатомије. Ту објављује у преводу Хипократове афоризме и "Медицинска писма" Ђованнија Манардија, као и запажен шаљиви алманах ("La Pantagrueline prognostication"). Животно дело му је фантастично - сатирични роман „Гаргантуа и Пантагруел“ којим је изразио идеје правде, доброте, човечности, културе и толеранције. Као лични доктор кардинала, амбасадора при Ватикану, борави у више наврата у Риму, гдје проширује своје знање студијем археологије, ботанике и архитектуре.
