Илијада

Из пројекта Википедија

Илијада је јуначки епски спев. Претпоставља се да је настао у 8. веку пре нове ере у грчким колонијама у Малој Азији. Облик у коме је Илијада дошла до нас добила је у 6 веку пре. н. е. у Атини у време Пизистрата (владао Атином са прекидима од 560. пре н.е. до 527. пре н.е.). Пизистрат је установио Панатински празник о коме су се рецитовале Хомерове песме. У ту сврху у атичкој редакцији припремљена су државна издања тих песама. Ауторство се приписивало Хомеру. Међутим, нема ниједног поузданог податка о животу Хомера због чега се у његову историчност сумња. У вези с тим настало је у науци хомерско питање.

Илијада је подељена у 24 књиге. Поделу су установили испитивачи Илијаде у Александрији.

Основни мотив Илијаде је срџба једног од најбољих ахејских јунака, Ахилеја.

[уреди] Историјска позадина епа

Вероватно је у основи овог епа неки значајан историјски догађај будући, да у усменој традицији старих Хелена у вези са тројанским ратом постоји велики број песама. У епу је приказана критско-микенска цивилизација.

Еп Илијада је добила назив по Илиjу, што је други назив града Троје.

Троја или Илиj је град из периода микенске културе у северозападној Малој Азији у области коју су Хелени називали Троада. Њени остаци су пронађени седамдесетих година 19. века приликом археолошких ископавања које је предузео Хajнрих Шлиман. Он је испод брежуљка Хисарлик пронашао трагове 9 насеља, једно поврх другог. За друго насеље одоздо сматрао је да је Троја. Шлиману се прикључио и његов рад наставио немачки археолог Дерпфелд који је установио да је Хомерова Троја шесто насеље одоздо. То насеље се у свему поклапало са Хомеровим описом Троје. Остатке тог насеља Дерпфелд је упоредио са Шлимановим археолошким налазима при ископавању Микене и Тиринта и том приликом утврдио да се они у потпуности поклапају и да је Троја била град из периода микенске културе.

Садржај Илијаде је преузет из прича о тројанском рату. У старини се у историчност тог рата није сумњало. Вероватно је био у питању знатан догађај пошто је за њ прионуо велики број митова, послуживши као грађа за велики број епова.

Постоји неколико претхомерских цикличких епопеја са тематиком из тројанског рата – Кипарска песма, Етиопида, Илијада мала, Разорење Троје, Повратак. Ови циклички епови нису сачувани. О њиховом садржају налазимо обавештења у прозним изводима Граматичке хрестоматије неког Прокла, затим у тзв. Илијским плочама...

[уреди] Структура и композиција

Према традицији тројански рат је трајао десет година. Песник Илијаде приказује само краћи временски одсек из тог рата – догађаје из десете године рата, који обухватају период од 51 дана.

Основни мотив епа је срџба тесалског краља Ахилеја, највећег грчког јунака под Тројом (полубог, мајка му је Тетида, морска богиња, отац смртник Пелеј). Врховни заповедник Агамемнон отео му је лепу робињицу Брисеиду. Расрђен таквим поступком, Ахилеј се повлачи из боја. Грци долазе у тешку ситуацију, јер их Тројанци потискују и готово им освајају табор. Ахилеј се враћа у борбу тек пошто је главни тројански јунак Хектор убио Патрокла, Ахилејевог најбољег пријатеља. У двобоју Ахилеј убија Хектора. Спев се завршава његовим погребом.

Тај мотив, заједно са мотивом Зевсове одлуке да Ахејци претрпе низ пораза и тако освети повређена Ахилеја, (пошто Тетида измоли Зевса да освети њезина сина) даје јединство овом епу и унутрашњу повезаност радње. Садржај епа се може поделити на 4 дела. У првом делу Ахилеј се повлачи из борбе после сукоба са Агамемноном који му отима робињицу. До сукоба је дошло на скупштини коју је Ахилеј сазвао јер ахејску војску мори куга. Разлог томе је Аполонова освета. Наиме, Аполонов свештеник Хрис је грубо одбијен када је дошао да тражи своју ћерку а која је припала као ратни плен Агамемнону. У другом делу описане су 3 борбе између Тројанаца и Ахејаца. Тројанци долазе до табора Ахејаца и пале њихове бродове. У двобоју са Хектором гине Патрокло, Ахилејев најбољи пријатељ. Ахилеј се враћа у борбу да освети Патрокла. У трећем делу је приказана освета Ахилејева и погибија Хекторова. Ахилеј скрнави мртво тело тројанског јунака. У четвртом делу Ахилеј предаје Хекторово тело његовом оцу Пријаму.

Приповедање почиње in medias res. Песник нас одмах уводи у средиште збивања обавештавајући нас о предмету певања. Аристотел такав начин истиче као одличан у својој Поетици. Као устаљени део епа јавља се на почетку инвокација, молба упућена богињи певања да помогне песнику. У овом случају инвокација има императивни карактер – срџбу ми певај Ахилеја Пелеју сина...

На самом почетку је приказано како је дошло до сукоба и шта је изазвало Ахилејеву срџбу. Даљи развој радње песник успорава средствима ретардације - дигресијама, поређењима, понављањима.