Карло Ћелави

Из пројекта Википедија

Карло II Ћелави (13. јун 823. - 5. или 6 октобар 877.) је био краљ Француске 843.-877. и цар Светог Римског Царства 875.-877. и краљ Италије 875. -877.. Био је најмлађи син Луја I Побожног.

Садржај 1 Луј I Побожни му додељује Западну Франачку 2 Рат око насљедства и подела Каролиншког царства 3 Побуне у Бретонији и Аквитанији 4 Упади Викинга 5 Незадовољно племство позива Лудвига I Немачког да збаци Карла Ћелавог 6 Цар Светог Римског Царства

[уреди] Луј I Побожни му додељује Западну Франачку

Родио се кад су његова браћа већ били одрасли и већ су им била додељена подкраљевства. Његов отац Луј I Побожни се нашао у проблемима, како да одузме већ додељену земљу његовој браћи и даде Карлу Ћелавом. Најпре је покушао да му додели Алеманију, па онда Италију 832. после Лотарове побуне, па онда Аквитанију. Бројне побуне и мирења Луја I Побожног са Лотаром и Лудвигом I Немачким час су доприносили да Карло Ћелави има своје поседе, а час да нема. Ипак Луј I Побожни се није предавао и успио је да Карлу Ћелавом општим договором буде додељена цела Француска.

Када је Луј I Побожни обавезао племство 837. да прихвате Карла Ћелавог као његовог наследника у Западној Франачкој, синови су му се поново побунили. Пипин Аквитански је умро 838., па Карло Ћелави коначно добија западни део Каролиншког царства као своје краљевство.

[уреди] Рат око насљедства и подела Каролиншког царства

Након смрти Луја Побожног међу синовима избијају сукоби, тј рат око насљедства. Лотар I је покушао да као цар има власт и над краљевстима којима владају његова браћа, па се Карло Ћелави удружује са Лудвигом I Немачким против Лотара. Победили су Лотара I у бици код Фонтеноа 25. јуна 841. Два брата су потврдила савез Заклетвом из Стразбура. Рат је завршио Верденским споразумом у аугусту 843. Тим споразумом Карло Ћелави добија западну Франачку, односно Француску. Добио је и Шпанску марку до реке Ебро. Лудвиг I Немачки добија источну Франачку, тј данашњу Немачку. Лотар I је задржао царску титулу и добија Италију и круну Ломбардије, а постао је и краљ Средње Фрацуске, јер је држао појас између Рајне и Роне од Средоземља до Северног мора. Лотар је био цар, али сваки од браће је био суверени краљ своје земље.

[уреди] Побуне у Бретонији и Аквитанији

Од тада па до Лотарове смрти 855. било је мирно раздобље. Браћа би се састајала с времена на време и усклађивали су своје политике. Карло Ћелави није био популаран међу племством. Било је побуна племства Аквитаније и Бретање против њега. Бретонци су победили Карла Ћелавог у бици код Балона 845. и бици код Јувардеја 851., па су добили готово независност.

[уреди] Упади Викинга

Карло Ћелави се борио и против Викинга, који су уништавали северна подручја земље, долине Сене и Лоаре, а чак су долазили и до Аквитаније. Врло често је морао платити високу цену да би се Викинзи повукли на почетне позиције. Едиктом из Пистра 864. Карло Ћелави ствара покретљивију војску, уводећи у већој мери коњицу. Истим едиктом наређује утврђивање мостова на свим рекама, да би се спречили викиншки упади. Два таква моста спасила су Париз током опсаде 885. -886.

[уреди] Незадовољно племство позива Лудвига I Немачког да збаци Карла Ћелавог

Незадовољно племство позвало је 858. Лудвига I Немачког да збаци Карла Ћелавог са власти. Лудвиг I Немачки је напао Западну Франачку. Карло Ћелави је био толико непопуларан да није могао да сакупи војску за одбрану, па је побегао у Бургундију.

Спасава га подршка бискупа, који су одбили да крунишу Лудвига I Немачког за краља Западне Франачке. Одбили су да уједине два краљевства, тако да је Карло Ћелави повратио власт. Неуспешно је покушао 860. да заузме краљевство свог нећака Карла од Провансе. Када му је умро 869. нећак Лотар II, покушао је да заузме његове поседе, али споразумом из Мерсена принуђен је да их дели са Лудвигом I Немачким.

[уреди] Цар Светог Римског Царства

Карло Ћелави је постао 29. децембра 875. цар Светог Римског Царства. Лудвиг I Немачки је био кандидат за исту круну, па на вест о крунисању Карла Ћелавог напада његове поседе. Карло Ћелави је био присиљен да се брзо врати у Француску. После смрти Лудвига I Немачког 28. августа 876. Карло Ћелави покушава да заузме Немачку, али поражен је у бици код Андернаха 8. октобра 876.

Папа га позива да помогне у Италији против Сарацена. Племство га није следило, а Карломан Баварски је напао северну Италију. Током тога похода Карло Ћелави је умро 5 или 6. октобра 877. Наслећује га Луј II.

Претходник: Лудовик II	Свети Римски Цар (875 - 877)	Наследник: Карло Дебели
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Претходник: Нема	Француски краљеви (843 - 877)	Наследник: Луј II
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Претходник: Лудовик II	Kраљ Италије (875 - 877)	Наследник: Карломан Баварски
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Француски владари

Каролиншка династија (843. - 987.) Карло II | Луј II | Луј III | Карломан Француски | Карло III | Одо | Карло III | Робер I | Рудолф | Луј IV | Лотар | Луј V Династија Капета (987. - 1328.) Хуго Капет  | Робер II  | Анри I  | Филип I  | Луј VI  | Луј VII  | Филип II  | Луј VIII  | Луј IX  | Филип III  | Филип IV  | Луј X  | Филип V  | Јован I  | Филип V  | Карло IV Династија Валоа (1328. - 1589.) Филип VI | Јован II | Карло V | Карло VI | Луј I од Ањоуа - регент | Хенрик VI | Карло VII | Луј XI | Карло VIII  | Луј XII | Франсоа I | Анри II | Франсоа II  | Карло IX | Анри III Династија Бурбон (1589. - 1792.) Анри IV | Марија Медичи | Луј XIII | Ана Аустријска | Луј XIV | Луј Август | Филип II | Луј XV | Луј XVI Од Прве републике 1792. до краја Другог царства 1870. Луј XVII | Наполеон I Бонапарта | Луј XVIII | Карло X | Луј XIX | Хенрик V | Луј-Филип | Наполеон III Бонапарта