Лотар I
Из пројекта Википедија
Лотар I (795.-2. март 855.) је био цар Светог Римског Царства (840.-855.) и краљ Италије (818.-855.). Био је најстарији син Луја Побожног. Био је наследник целог Каролиншког Царства, али требао га је делити са браћом. Водио је са оцем неколико грађанских ратова око права наслеђа.
Након смрти Луја Побожног желео је да влада самостално али су га браћа, Карло Ћелави и Лудвиг Немачки, присилили Верденским уговором (843) да подели власт са њима. Тако се Франачка распала на три дела: Француску, Немачку и Италију.
Садржај |
[уреди] Подела царства, по коме Лотару припада највећи део
Постао је 815. краљ Баварске. Када је Луј Побожни поделио 817. царство на своје синове и одредио правила наслеђивања, Лотар је постао савладар са оцем Лујем Побожним. Лотар је тада добио највећи део, одређено је да буде цар и да су му браћа подређена. Пипин Аквитански и Лудвиг Немачки су тада добили Аквитанију, односно Баварску.
Лотару је тада одређена Гвоздена круна Ломбардије, коју је тада држао нећак Луја Побожног Бернард. Бернард се побунио због тога што је Италија одређена Лотару. Због тога је Бернард утамничен. Када је Бернард умро у затвору Лотар 818. добија италијанско краљевство. Крунисан је као цар 5. априла 823. године у Риму.
Новембра 824. године издаје статут по коме је секуларна власт изнад папинске власти.
[уреди] Грађански ратови
Када се Лују Побожном родио син Карло Ћелави, настаје велики проблем. Територије су већ биле подељене и нитко није хтео да даје свој део Карлу Ћелавом. У Вормсу 829. Луј Побожни додељује Карлу Ћелавом Алемању, која је дотад била обећана Лотару. Лотар се на то буни. Прва побуна је започела 830. побуном сва три сина против оца, кога су успели свргнути. Луј Побожни је успео да приволи обећањима другачије прерасподеле Пипина Аквитанског и Лудвига Немачког, па га они пуштају и поново враћају на престо. Луј Побожни тада лишава Лотара царске титуле и одузима му Италију, коју даје Карлу Ћелавом.
Друга побуна избија 832. Лотар је уз сагласност браће свргнуо 833. Луја Побожног. Међутим побуна племства је вратила Луја Побожног поново на трон, а Лотар је побегао у Бургундију.
У трећем грађанском рату Лотар учествује на страни Луја Побожног у борби против Лудвига Немачког и Пипина Аквитанског. Луј Побожни тада враћа Лотару Италију и царску позицију.
[уреди] После смрти Луја Побожног
Када је умро Луј Побожни 840. царске овласти су предане Лотару. Лотар није хтео да се држи договора о подели царства, него је хтео све за себе. Лудвиг Немачки и Карло Ћелави су скупили војску против Лотара. Побеђују Лотара у бици код Фонтеноа 25. јуна 841. Лотар је побегао после битке у Ахен. Почео је рат против браће, настојећи пљачкати им територије, али Лудвиг и Карло су били јачи, па Лотар напушта Ахен. Са собом је понео све благо.
Мировни преговори међу браћом су дуго трајали, а завршили су се Верденским споразумом 843. по коме се Франачко царство дели на три државе. Лотар добија статус цара, Северну Италију и дуге територије између Рајне и Роне од Медитерана до Северног мора.
[уреди] После Верденског споразума
Лотар је Италију предао свом најстаријем сину Лудовику II. Имао је много проблема у обрани од Викинга и Сарацена. Када је постао јако болестан 855. поделио је краљевство својој тројици синова:
- Лудовик II добија Италију и титулу цара Светог Римског Царства
- Лотар II добија Лотарингију
- Карло Провансалски добија Провансу
| Претходник: Луј I Побожни |
Свети Римски Цар (840. - 855.) |
Наследник: Лудовик II |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: Бернар Талијански |
Kраљ Италије (818. - 855.) |
Наследник: Лудовик II |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
