Закони дванаест таблица
Из пројекта Википедија
Закони дванаест таблица (лат: Leges Duodecim Tabularum) су кодификација на којој се заснивао целокупан римски правни систем.
[уреди] Историјске прилике
Римско друштво је било подељено на две оштро супротстављене групе - патриције и плебејце. Патрицији су били потомци племенитих родитеља који су водили главну реч у римској држави, док су плебејци били обичан народ. Читава концепција римске државе заснивала се на фаворизовању патриција и дискриминисању плебејаца. Било је забрањено склапање бракова између ове две групе, плебејци нису имали никаквих политичких права, а целокупна војска била је састављена управо од њих. Патрицији су били официри за чије су интересе плебејци морали да проливају крв, а нису могли да учествују у подели ратног плена. Поред свега овога право је било спровођено од стране свештенства (које су чинили искључиво плебејци), а норме су биле усмене, те их је било лако сакрити од плебејаца који су тиме били изложени самовољи и великим злоупотребама од стране патриција. Па су морали некако да се боре за своја права.
Најефикаснији начин биле су сеобе (сецесије). Наиме, у Риму су плебејци били у већини, и практично одржавали читаву економију државе, јер су радили све послове, за разлику од патриција који једноставно нису могли да се спусте на ниво једног занатлије или трговца. У таквим условима претња сеобом била је један од најбољих начина да плебс изврши притисак на владајућу класу и избори се за своја права. Током историје десило се неколико сеоба, а управо после једне масовне, патрицији су попустили и одлучили да елиминиши злоупотребе у правном поступку тако што ће кодификовати своје право.
[уреди] Настанак
Године 451. пне, патрицији су изабрали комисију од 10 сопствених људи (лат: Decemviri legibus scribundis consulari imperio), којима су дали овлашћење да напишу законе. Ова десеторка је тада кренула на пут по развијенијим деловима тада познатог света (у грчке полисе) и тамо прикупила материјал за писање укупно 10 таблица законика. Ово није било довољно, па су наредне (450. г. пне) одређени нови децемвири (овог пута по 5 патриција и плебејаца), који су додали још 2 таблице и тиме завршили посао. Исте године 12 таблица било је објављено на римском Форуму.
Чланови прве десеторице (451. г. пне.):
- Апије Клаудије Крас Инрегилски Сабински, конзул (лат: Appius Claudius Crassus Inregillensis Sabinus) - шеф комисије,
- Тит Генуције Аугурин, конзул (лат: Titus Genucius Augurinus),
- Тит Вентурије Крас Цикурин (лат: Titus Veturius Crassus Cicurinus),
- Гај Јулије Јуло (лат: Gaius Iulius Iullus),
- Ауло Манлије Вулзон (лат: Aulus Manlius Vulso),
- Сервије Сулпиције Камерин Корнут (лат: Servius Sulpicius Camerinus Cornutus),
- Публије Сесције Капитон Ватикански (лат: Publius Sestius Capito Vaticanus),
- Публије Куријације Фист Тригемин (лат: Publius Curiatius Fistus Trigeminus),
- Тит Ромилије Рок Ватикански (лат: Titus Romilius Rocus Vaticanus),
- Спурије Постумије Албо Регилски (лат: Spurius Postumius Albus Regillensis).
Чланови друге десеторице (450. г. пне.):
- Апије Клаудије Крас Инрегилски Сабински (лат: Appius Claudius Crassus Inregillensis Sabinus),
- Марко Корнелије Малугински (лат: Marcus Cornelius Maluginensis),
- Марко Сергије Есквилин (лат: Marcus Sergius Esquilinus),
- Луције Минуције Есквилин Аугурин (лат: Lucius Minucius Esquilinus Augurinus),
- Квин Фабије Вибулан (лат: Quintus Fabius Vibulanus),
- Квинт Петелије Либон Визол (лат: Quintus Poetelius Libo Visolus),
- Тит Антоније Меренда (лат: Titus Antonius Merenda),
- Цезон Дуилије Лонг (лат: Caeso Duillius Longus),
- Спурије Опије Корницен (лат: Spurius Oppius Cornicen),
- Маније Рабулеј (лат: Manius Rabuleius).
[уреди] Садржина
Текст Закона дванаест таблица није сачуван, јер су таблице које су биле истакнуте на Форуму биле од дрвета, па су изгореле приликом провале Гала у Рим. Касније су, по свему судећи, таблице биле обновљене, али нам није позната њихова судбина. Међутим то и не представља неки проблем ако се зна да су Римљани постали фанатично одани својим Законима да су их сви учили напамет у школама, те да су их касније и сви значајни римски правници цитирали у својим делима. Све ово омогућило је колико-толико прецизну реконструкцију. Најпознатије реконструкције су: Готофредијева из 1653. год., Дирксенова из 1824., и Шелова, која је послужила као основ многим савременим издањима и преводима. Закони 12 таблица је преведен на скоро све велике језике света. А код нас је најпознатије издање из 1970. год. које су приредили професори Даниловић и Станојевић. По таблицама садржина би изгледала овако:
- 1. - 3. судски поступак и извршење пресуда;
- 4. - 5. породично и наследно право;
- 6. - 8. имовински односи;
- 9. кривична дела;
- 10. религијски обреди;
- 11. - 12. допуна претходних и различита правила која регулишу разне области друштвеног живота (нпр. потврђивање забране склапања брака између патриција и плебејаца, што је укинуто неколико година касније).
