Демографија Хрватске

Из пројекта Википедија

Садржај 1 попис становништва 1948. године 2 попис становништва 1953. године 3 попис становништва 1961. године 4 попис становништва 1971. године 5 попис становништва 1981. године 6 попис становништва 1991. године 7 попис становништва 2001. године 8 остали демографски показатељи

[уреди] попис становништва 1948. године

Хрватска је по том попису имала 3.756.807 становника, Хрвата је било 2.975.399 (79,2%), следе Срби са 543.795 (14,5), Мађари са 51.399 (1,4%), Словенци са 38.734 (1%), Црногорци са 2.871 (0,1%), Македонци са 1.387, Муслимани са 1.077 и Албанци са 635 становника.

[уреди] попис становништва 1953. године

Тада је пописано укупно 3.918.817, а по националности Хрвата је било 3.117.513 (79,6), Срба 588.411 (15%), Мађара 47.711 (1,4%), Словенаца 43.010 (1%), Муслимана 16.185 (0,4%), Црногораца 5.128 (0,1%), Македонаца 2.385 (0,1%), Рома 1.261 и Албанаца 1.001.

[уреди] попис становништва 1961. године

Укупан број становника је био 4.159.696, од тога Хрвата 3.339.841 (80,3%), Срба 624.985 (15%), Мађара 42.347 (1%), Словенаца 39.101 (0,9%), Југословена 15.559 (0,3%), Црногораца 7.465 (0,2%), Македонаца 4.381 (0,1%), Муслимана 3.113 (0,1%), и Албанаца 2.126 (0,1%).

[уреди] попис становништва 1971. године

Укупна број становника је био 4.426.221, од тога Хрвата је било 3.513.647 (79,4%), Срба 626.789 (14,2%), Југословена 84.118 (1,9%), Мађара 35.488 (0,8%), Словенаца 32.497 (0,7%), Муслимана 18.457 (0,4%), Црногораца 9.706 (0,2%), Македонаца 5.625 (0,1%), Албанаца 4.175 (0,1%).

[уреди] попис становништва 1981. године

Пописано је 4.601.469 становника, а по националности Хрвата 3.454.661 (75,1%), Срба 531.502 (11,6%), Југословена 379.057 (8,2%), Мађари 25.439 (0,6%), Словенци 25.136 (0,6%), Муслимани 23.740 (0,5%), Црногорци 9.818 (0,2%), Албанци 6.006 (0,1%), Македонци 6.362 (0,1%) и Роми 3.858 (0,1%).

[уреди] попис становништва 1991. године

Пописано је 4.784.265 становника, од тога Срба 580.762.

[уреди] попис становништва 2001. године

Попис је показао нешто другачију етничку структуру. Укупан број становника је мањи и износи 4.437.460 од тога је Хрвата 3.977.171 (89,63%), Срба 201.631 (4,54%), Бошњака 20.755 (0,47%), Италијана 19.636 (0,44%), Мађара 16.595 (0,37%), Албанаца 15.082 (0,34%), Словенаца 13.173 (0,3%), Чеха 10.510 (0,24%), Рома 9.463, Црногораца 4.926, Словака 4.712, Македонаца 4.270, Немаца 2.902, Русина 2.337, Украјинаца 1.977, Руса 906, Јевреја 576, Пољака 567, Румуна 475, Бугара 331, Турака 300, Аустријанаца 247, Влаха 12, осталих националности (укључујући Југословене и Муслимане) је било 21.801, регионално опредељених 9.302 (углавном у Истри, Далмацији, Славонији и Дубровнику), велик је број неизјашњених лица 79.828, а лица непознате националности је 17.975. Број становника је највише смањен у Вуковарско-сријемској жупанији(преко 25.000), Осијечко-барањској (мање 35.000 становника у односу на 1991. годину), Личко-сењској (30.000), Задрској (50.000), Шибенско-книнска (40.000), Карловачка (40.000), Сисачко-масловачка (65.000) итд. По религијској припадности највише је Католика 87,8%, Православаца 4,4%, Муслимана 1,3%. Хрватски језик је већински као матерњи за 96,1% становништва, други по бројности је српски и говори га 1% становништва.

[уреди] остали демографски показатељи

Просечна старост становништва је 40,3 године (мушкарци 38,3, а жене 42,1 годину), индекс старења је висок, стопа наталитета је 9,61 промил (2006. процена), стопа морталитета 11,48 промила (2006. процена) па је природни прираштај негативан и износи -1,87 промила. Стопа смртности одојчади је 6,72 промила, а очекивано трајање живота 74,68 година. Стопа укупног фертилитета је 1,4. Писменост је висока и износи 9,85% укупног становништва.