Античка Кина
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Настанак и развој кинеског царства
Стара Кина, заједно са Месопотамијом, старим Египтом и старом Индијом, једна је од најранијих цивилизација, која је, баш као и остале поменуте, настала на обалама великих река. Цивилизација старе Кине настала је и развијала се у долини реке Хоангхо (Жута река), а касније и око других великих река јужно и источно од ових предела. Плодна земља поред река омогућила је тадашњим људима да се успешно баве земљорадњом. Земљорадња првих насеља која су подигнута још око 5000 година пре наше ере заснивала се на узгајању проса и сирка. До 2500. године пре наше ере развијено је и узгајање пиринча у јужнијим деловима кинеског царства око реке Јангцекјанг.
Царска династија Хсија сматра се првом династијом краљева који су владали Кином од 2000. до 1500. године пре наше ере. Током овог периода изграђени су иригациони канали за наводњавање поља, а војници су користили кочије и оружје израђено од бронзе. Кинески краљеви сматрани су везом између људи и богова. Када је краљ владао праведно и изводио ритуале исправно, богови су били благонаклони према њему и његовом народу и доносили стабилност и хармонију његовом царству.
Први градови у старој Кини изграђени су као религиозни центри за извођење церемонија и ритуала. До времена Шанг династије (око 1500. до 1050. године пре наше ере) изграђен је већи број градова у Кини. Изградња градова је унапред пажљиво планирана, а градови су грађени по систему „решетки“ - по шеми коју су касније пратили и користили градитељи свих других старих кинеских градова. Становништво је било подељено у сталеже по социјалном рангу и то од краљевске породице и племства, па све до робова. Стари Кинези су веома добро владали вештином изливања предмета од бронзе и правили су изузетно лепо бронзано посуђе за домаћинства које се, хиљадама година касније, често могло наћи приликом истраживања гробница ове династије.
Иако се кинеска цивилизација развила око 1000 година након осталих раних цивилизација далеко на западу, не постоје никакви записи о евентуалним контактима између њих. Изолованост и специфична индивидуалност ове цивилизације одувек су биле њене основне одлике. Стара Кина је тако остала ван домашаја страних утицаја хиљадама година. Изоловани планинским венцима и пространим пустињама, стари Кинези нису ни знали за постојање других цивилизација на свету све до 126. године пре наше ере. Први владар уједињене Кине био је Ћин Ш’ хуанг („Први кинески цар“) 221. године пре наше ере.
Кинеска писана историја протеже се уназад на око 3000 година, па је кинеска цивилизација најстарија цивилизација на свету која и данас постоји. Данас је то најмногољуднија држава на свету са преко милијарду житеља. Ова нација са далеког истока поносна је на своје наслеђе које, између осталог, обухвата и нека од најфинијих дела уметности и литературе на свету.
[уреди] Породица и породични односи у старој Кини
Породица је у старој Кини била веома значајна. Најчешће су три генерације једне породице живеле под истим кровом. Глава породице, обично најстарији мушкарац, живео је у главној згради на имању са својом женом и децом, док је остали део породице живео у споредним зградама и одајама које су се градиле око главне зграде.
У старој Кини време обеда није било време окупљања породице - мушкарци и дечаци су јели први. Храна се служила у малим посудама и јела се специјалним штапићима за јело. Посуде су држали одмах испод браде, како им храна не би случајно испадала. Храну су углавном припремале жене.
[уреди] Одевање у старој Кини
Током лета, сасвим мала деца обично су носила само кецељу везану око врата и струка. Када би напунила три или четири године, облачила би се као и одрасли. И жене и мушкарци у Кини обично су носили дугачке кошуље или тунике преко панталона. Богати Кинези су носили кожне ципеле или свилене папуче, док су сиромашни носили дрвене кломпе или сандале од сламе. Зими су се углавном сви грејали искључиво одећом, па су и жене и мушкарци свих генерација носили дебеле штофане капуте.
Одевање богатих и сиромашних Кинеза се веома разликовало. Сиромашни сељани носили су тунике и панталоне сачињене од хељде, конопље или другог грубог платна, а богати су се обично облачили у предивно осликане свилене хаљине и кошуље.
[уреди] Свакодневни рад у старој Кини
Већина земљорадника живела је на породичним имањима, плаћала је порезе и радила на јавним радовима (као на пример у изградњи путева) одређених дана у години. Земљорадници су веома тешко радили, јер се сав посао обављао ручно, а свака породица је морала сама наћи начин да своје усеве наводњава. Тако су воду до поља ручно доносили у кофама или су користили иригационе машине (за наводњавање) коју је покретала људска снага. Дечаци и девојчице који нису могли радити тешке пољске радове помагали су у чишћењу пиринча и његовој припреми за кување.
[уреди] Појава религијских праваца у старој Кини
Током своје историје Кинеско царство је било познато по толеранцији свих религија. Иако је често долазило до неразумевања између различитих религијских теорија, ретко ко је икада био кажњен због своје вере и убеђења. Мирољубива учења конфучијанизма, таоизма и будизма појавила су се као одговор на периоде непрестаних борби и освајачких похода у Кини. Прва религија која се појавила у старој Кини било је обожавање предака - свака породица је своје претке сматрала боговима, клањала им се и приносила дарове током периода фестивала.
[уреди] Религије у старој Кини - конфучијанизам и таоизам
Једна од најутицајнијих кинеских религија био је конфучијанизам, заснован на учењима Конфучија који је живео од 551. до 479. године пре наше ере. Конфучијево учење настало је као резултат нереда и хаоса којег је он видео свуда око себе. Његово учење заснивало се на доброти, послушности и поштовању. Он је поучавао да се владари морају праведно односити према свом народу како би задобили његово поверење и поштовање. Конфучије је такође наглашавао значај снажне породице и поштовања између свих чланова унутар ње, јер је Конфучије сматрао да је друштво у коме је породица снажна и сложна, и само јако и успешно.
Таоизам су створили следбеници Лао Цеа који је поучавао да људи треба да живе у хармонији са природом. Он је наглашавао важност једноставног живота и одржање равнотеже са природом, при чему се није слагао са Конфучијевим уверењем да су у једном друштву најважнији снажна породица и држава. Он није веровао у законе и поучавао је да је најбољи начин живота не предузимати никакве снажне, противприродне акције. Таоисти су обожавали осам мистичних бесмртника званих ксијан, који су живели на планинама. Сматрало се да имају магичне моћи, између осталог и моћ да претворе обичне метале у злато. Жонгли Ксијан био је врховни ксијан који је имао моћ да подиже мртве из гробова покретом своје лепезе. Жанг Гуолао био је бесмртник који је могао да постане невидљив, а Хан Ксијан Зи је био покровитељ музичара и сматрало се да је он сваке године инспирисао цвеће да цвета.
[уреди] Религије у Кини - будизам
Будизам је дошао у Кину из Индије у првом веку наше ере. Будисти су су своју веру заснивали на учењима северноиндијског принца по имену Буда (просветљени) који је рођен око 563 пре наше ере. Он је веровао да се стање просветљености или нирвана може достићи одрицањем од овоземаљских задовољстава. По њему, бесконачни циклус рађања (инкарнација) и смрти може се једино прекинути досезањем стања нирване (просветљености). У супротном, лоше понашање током живота продужава овај циклус, па се душа непрестано поново рађа у многобројним различитим облицима живота.
