Милан Грол

Из пројекта Википедија

Милан Грол (31. август 1876., Београд - 3. децембар 1952., Београд), српски књижевник и политичар дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду.

Дипломирао је 1899. године на Филолошко-литерарном одсеку Филозофског факултета у Београду, а потом студира две године у Паризу књижевност и позориште.

Ради као драматург у Народном позоришту од 1903. до 1906. године, потом предаје француски језик у Првој гимназији, а 1909. године бива постављен за управника Народног позоришта у Београду. У току Првог светског рата обавља дужност шефа српског Прес-бироа у Женеви. После рата се враћа на место управника Народног позоришта, где остаје све до 1924. Тада је постављен на место подсекретара у Министарству иностраних дела, а затим и на место амбасадора Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Турској.

За посланика у Народној скупштини Краљевине је изабран 1925. на листи Демократске странке. Три године касније постао је и министар просвете, а на тој дужности остаје до јануара 1929. године. По престанку министарског мандата организује оснивање Коларчевог народног универзитета, на чијем челу је био од оснивања до почетка Другог светског рата.

До 1943. био члан Југословенске краљевске владе у емиграцији у Лондону, а после споразума Тито-Шубашић у марту 1945. као потпредседник ушао у Владу Демократске Федеративне Југославије у којој је био до августа исте године.

Милан Грол почиње августа 1945. отворену борбу против комуниста својим недељним листом "Демократија", али који се убрзо затвара јер су синдикати одбили да њихови чланови штампају тај лист. Демократској странци је убрзо забрањен рад, а известан број омладинаца наставља илегално да делује. Међутим, убрзо су скоро сви похапшени и послати на дугогодишње робије (међу њима и Борислав Пекић).

Милан Грол је био председник Демократске странке од 1940. до 1946. године.