Џејмс Клерк Максвел
Из пројекта Википедија
Џејмс Клерк Максвел (енг. James Clerk Maxwell) (Единбург, 13. јун 1831. - Кембриџ, 5. новембар 1879), био је шкотски физичар и математичар. Максвел је, истражујући везу између електрицитета и магнетизма, према Фарадејевој идеји, закључио да су истог феномена, таласне природе, чија је брзина равна брзини светлости (3.0 × 108 m/s) и да је видљива светлост електромагнетне природне радијације. Такође је тврдио да су инфрацрвена и ултраљубичаста светлост међусобно исте природе. Ову тврдњу Максвела потврдио је убрзо, 1888, Хајнрих Рудолф Херц.
Максвел је 1864. публиковао динамичку теорију електричног поља, којом је понуђено математичко објашњење електромагнетизма, данас познато као Максвелова формула. Он се, такође, бавио истраживањима термодинамике кретања молекула гасова, из чега је произашао закон дистрибуције по Максвел-Болцману, који објашњава настанак топлоте услед кретања молекула. Максвел је, поред тога, 1861. произвео прву колор фотографију. И у доменима астрономије утврдио је да су сатурнови прстенови састављени од безброј малих тела, која складно, у правилном међусобном распореду, ротирају око Сатурна. Максвел је 1871. основао Кевендишеву лабораторију на Универзитету Кембеиџ, где је служио као истакнути професор физике. Рано је добио рак и умро у 48-oj години живота. У научном свету Максвел је признат као најбољи физичар после Њутна.
