Хамурабијев законик
Из пројекта Википедија
Хамурабијев законик представља најпознатији и најбоље сачувани законик древне Месопотамије. Пронађен је 1902. године у иранском граду Сузи, где га је као ратни плен однео еламићански краљ Шутрук Нахунт у 12. веку пре нове ере. Текст је исписан на стени од црног диорита, високој 2,62 м. Данас се чува у музеју Лувр. Законик је превео на француски оријенталист Шел. На врху стеле налази се сликовни приказ бога сунца Шамаша, како седи, и Хамурабија док стоји у наклону пред њим. Бог надахњује владара да донесе свој законик, али владар врши законодавну делатност. Законик је настао у последњим деценијама владавине Хамурабија (владао 1728-1686 пре нове ере).
Садржај |
[уреди] Три дела законика
Законик се састоји из три дела: пролог, чланови и епилог. У прологу пише како је Хамураби послат од стране богова на земљу да на њој успостави мир, ред и правичност. Други део садржи, по Шеловој нумерацији, 282. кратко исписана члана. У завршном делу Хамураби наводи своје заслуге, обећава божанске награде онима који поштују законик и проклиње оне који га не поштују. Законик се примењивао у целој Месопотамији и после Хамурабијеве смрти.
[уреди] Основне одлике
Хамурабијев законик правна питања решава од случаја до случаја, те не постоје опште правне одредбе. Питања која су решена обичајним правом се не налазе у законику. Иако се позива на божанско порекло, законик не садржи религијске одредбе и казне.
