Томиславци
Из пројекта Википедија
Томиславци је село које налази у средишњем делу Бачке. Територијално и административно припада општини Бачка Топола, где заузима њен средишњи део.
Део Бачке у којем су смештени Томиславци је био предмет истраживања многих географа. Међутим, само насеље до данас није било предмет посебног истраживања. Углавном се овај део Војводине обрађивао у контексту ширег Бачког простора, посебно када је циљ истраживања била Бачка лесна зараван. Имајући у виду да су Томиславци младо насеље, података о његовом развоју има сасвим мало.
Садржај |
[уреди] Географски положај
Томиславци топографски леже на лесној заравни поред Широке долине, десне притоке Криваје. Од општинског центра Томиславци су удаљени 8 km, а од Новог Сада 77 km.
Са општинским центром има добре аутобуске везе током целог дана. Земљаним путем од Горње Рогатице је удаљен 7 km, а од Бајше 6 km. Пољским путевима такође има везу са Бачким Соколцем, Карађорђевом и Зобнатицом. Природно - географски положај Томиславаца је повољан.
Надморске висине лесне заравни од северозапада према југоистоку постепено опадају. У северозападном делу атара висине се крећу између 109 и 112 m , док се терен према југоистоку снижава на 106-107 m. На вишем делу заравни преовлађују лесне предалиоце кружног облика са пречником 100-200 m. У нижем делу уочљиве су дугачке, плитке депресије јако издуженог облика оријентисане према југозападу. Значи да у овом делу атара преовлађује ареално отицање, док на вишем терену доминира упијање и понирање атмосферске воде. Услед повољних услова на заравни се формирао плодни карбонатни чернозем и ливадска црница. Неоспорно је да у формирању ових облика од значаја и карактер вододржљивог слоја испод леса, као и правци отицања вода фреатске издани.
У средишњем делу атара у зараван је усечена Широка (Летња) долина, којом протиче водоток звани Бара или Канал, усмерен у правцу нагиба терена. Карактеристично је да атар није подељен на дужи. До обрадивих површина се долази пољским путевима који воде за Бајшу, Рогатицу, Четворомеђу, за Економију и Војнић мајур и до групе салаша Меглакхац. Атар Орешковић има трапезаст облик, а његова површина износи 9,2 km².
[уреди] Историја
Војвођански простори у прошлости нису били матично подручје великих култура, мада су привлачили многе.
Бачкотополска општина пружа врло повољне услове за живот људи, али је ипак интензивно привредно искоришћавање простора отпочело релативно касно, у доба зрелог феудализма. Тек коришћењем гвозденог плуга људи су успели да у већој мери култивишу суву степу и приведу је земљорадњи.
Бачка је почетком двадесетог века била у рукама крупнијих или ситнијих велепоседника, а тек део земље отпадао на ситне власнике међу којима је било и Срба. Са све већим насељавањем Немаца, а касније и Мађара, услови живота су се погоршавали. На територији Тополског среза било је неколико велепоседника, који су у свом поседу имали најбољу земљу. Посебно се истицала породица Војнић.
На месту капиталистичког мајура Луке Војнића развили су се Томиславци. После Првог светског рата долази до аграрне реформе, а први колонисти у Орешковић долазе из Лике 1921. године. Први назив овог насеља делимично је настао међу мештанима. Власници земље на овом простору, Војнићи, су волели да титулишу, а родоначелник ове породице, Шимун, је платио титулу па је насеље названо Барон салаш или Баронов салаш.
По доласку колониста, своје прво званично име насеље је добило на народном збору у лето 1929. године. У народном заносу и везујући своје успехе за династију Карађорђевића, једногласно је одлучено са село носи назив Томиславци, по сину краља Александра Карађорђевића.
Име је званично заведено и регистровано од септембра 1929. године и живело је све до 1945. године, село је носило назив, сходно тадашњим становницима села, Андрасвара (Андрашвара), мада се помиње и као Андрашмезо.
Повратком логораша и ратних заробљеника, а у складу са новим револуционарним ветровима, одлучено је да се мења и име села. На великом скупу у Народном дому изнето је више предлога, а донета је одлука да се селу да име Орешковићево по Марку Орешковићу Крнтији, народном хероју и легендарном лику из постојбине. Од 1955. године насеље носи име Орешковић.
30. маја 2003. године одлучено је де се селу врати име Томиславци, што је и потрвђено у Службеном листу Србије и Црне Горе.
[уреди] Становништво
Младо насеље Орешковић формирано је 1921. године, а већ крајем исте године у њему је 112 породица са 598 чланова домаћинства.
Број становника Орешковића према пописима приказан је табеларно:
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. |
| Број становника | 662 | 801 | 1192 | 1044 | 830 | 629 |
На основу табеле видимо да је од 1948. до 1961. године становништво Орешковића увећано за 80%, а све захваљујући развоју пољопривреде и насељавању становништва. Након тог периода број становника је у сталном опадању, а разлози су: мали природни прираштај, насељавање млађег становништва у градове, одлазак у иностранство и др.
Методом пребројавања, према подацима Месне заједнице Орешковић, 25. маја 2000. године у селу је живело 622 становника, што је свега 7 лица мање у односу на попис 1991. године.
Просечна стопа природног прираштаја у Томиславцима током посматраног периода има врадност 1,9 промила. Разлог овако ниског природног прираштаја треба тражити у све савременијем начину живота који доводи до веома малог рађања деце у и све већем исељавању појединаца што утиче и на смањење броја становника.
[уреди] Миграционе карактеристике становништва
Миграције представљају механичко кретање становништва и веома су важна демографска појава.
После Првог светског рата бачкотополски простор добија нове становнике – организованом колонизацијом насељавају се добровољци.
Колонизације у Бачкој до 26. августа 1923. године спроводили су жупански уреди у Суботици и Новом Саду. Орешковић (тада Томиславци) и Липар (Емушић) насељени су готово истовремено. Укупно је у једном потезу насељено 311 добровољаца. Насељавање добровољаца у данашње Томиславце (Орешковић) било је завршено до краја маја 1921. године. Још неколико месеци трајао је прелазак добровољаца из Орешковића у Липар и обрнуто, већ у зависности од родбинских и пријатељских веза.
Други период од значаја за историју Орешковића је период између 1941. и 1945. године. Мађарска окупациона војска блокирала је село 19. маја 1941. године. Сви становници су сточним вагонима одведени у новосадски логор Југовићево, а касније пребачени у Шарвар, који је тада био међу најсиромашнијим крајевима Мађарске. Орешковић (тадашњи Томиславци) током рата добили су нове становнике. Најчешће су их звали Чанговима (буковински Секуљи). Живели су у Буковима (Прикарпатска Русија), а пореклом су из секуљарских предела Ердеља. Чангови су тако од 1941. године, па све до краја рата живели у Орешковићу. Највећи део овог становништва је при повратку у Мађарску страдао, а остали део се трајно населио у западној Мађарској. Након завршетка Другог светског рата, Oрешковићани који су преживели ратне страхоте, враћају се на своја огњишта. Економском колонизацијом седамдесетих година досељено је становништво из Босанске крајине.
Најновија колонизација у Орешковићу уследила је пре десет година исељавањем српског живља из Хрватске и Босне и Херцеговине. Према подацима Месне заједнице Орешковић, у село је дошло укупно 350 избеглица из Босне. Од тог броја у Орешковићу се трајно населило 110 лица.
За данашње Томиславце су карактеристичне дневне миграције које сачињавају радници и ђаци. Индустриских објеката у селу нема, па је већина радника запослено ван места сталног боравка. Према подацима из 1971. године, од 227 запослених особа, 185 или 81,5% радило је ван Орешковића. Дневне миграције радника највише су везане за Бачку Тополу. Подаци месне заједнице Орешковић говоре да је 140 радника запослено у Бачкој Тополи, а свега 8 у Криваји. Највећи број ученика школује се у Бачкој Тополи јер школа у Орешковићу више не ради. И за Орешковић, као и за већину војвођанских села, у последњих тридесетак година карактеристично је исељавањестановништва. Већину исељеника чине млади који одлазе ради школовања, запослења и свакако, веће перспективе у граду.
[уреди] Старосна и полна структура становништва
У видом у старосно – полну структуру становништва Орешковића, запажа се јасно изражена тенденција перманентног смањења броја лица код свих старосних група. Ова чињеница, међутим, у нескладу је са повећањем релативног учешћа појединих група у укупном становништву према последњим попису ( 1991.) Такав несклад резултат је великог смањења укупног броја житеља до којег је дошло у последње две деценије.
Старосна структура становништва Орешковића по великим старосним групама према пописима из 1971. и 1991. године.
| Попис | 0-19 | % | 20-39 | % | 40-59 | % | 60< | % |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1971. | 369 | 35,34 | 283 | 27,11 | 261 | 25 | 128 | 12,26 |
| 1991. | 157 | 24,96 | 177 | 28,14 | 156 | 24,80 | 139 | 22,10 |
Контигент младог становништва између 0 и 19 године према попису из 1971. године бројао је 369 лица (35,34%), а 1991. године свега 157 лица (24,96%). Значај младог становништва је велик за даљи развој популације, јер тек треба да ступе у фертилне године и преузму највећи терет репродукције. Број лица старих од 0 – 19 година се за две деценије смањио више него дупло, односно мањи је за 212 особа. У наредних двадесет година ова група из 1971. године смањена је за 192 лица, тј. 1991. године бројала је 177 лица. Негативно кретање популације карактеристично је и за друге старосне групе. Удео старог становништва се за две деценије повећао за нешто мање од 10%. Што показује да је процес старења захватио популацију Орешковића.
[уреди] Јавни објекти и површине
Јавни објекти и површине у насељу распоређени су у зависности од делатности:
[уреди] Здравство
У Томиславцима постоји зграда амбуланте која се налази у централној зони, међутим село нема свог лекара тако да амбуланта ради свега три пута недељно, када долази лекар из Бачке Тополе.
[уреди] Образовање
Некада је у селу постојала четворогодишња основна школа, а данас се у тој згради налази забавиште. Тренутно забавиште броји 11 деце од 3-7 година, а васпитач долази из Бачке Тополе. Ученици су усмерени на школовање у Бачкој Тополи.
[уреди] Трговина и угоститељство
Село поседује две трговинске радње мешовите робе и две радње пољопривредних производа и просторно су добро размештене тако да покривају цело становништво. Поред фудбалског терена налази се једна кафана.
[уреди] Занатство
Број занатских радњи у селу је мали, свега једна – пекара.
[уреди] Култура
У централној зони села налази се дом културе који је данас у реконструкцији. Састоји се из више просторија.
[уреди] Саобраћај
ПТТ – саобраћај: Зграда поште налази се поред дома културе и у њој је запослено једно лице. Друмски саобраћај: Мрежа путева у селу има правоугаони облик и путеви се секу под правим углом, па село има правилан облик. Кроз ово насеље пролазе путеви локалног значаја, тако да Томиславци немају транзитну улогу.
[уреди] Спорт
Село има по један фудбалски и кошаркашки терен. Фудбалски клуб се успешно такмичи у регионалној лизи, док за оснивање кошаркаше екипе још није било интересовања.
[уреди] Екологија
Поред спортских терена налази се парк са претежно четинарским дрвећем. Он не представља неки значај у насељу јер поред њега пролази пут који није фреквентан, па га мештани не посећују.
[уреди] Екологија насеља
У селу се налази један парк, а скоро испред сваке куће постоји засађено дрвеће. Ово доприноси лепшем изгледу насеља и комплетној екологији у њему. Паралелно са улицом Дан Ослобођења простире се водоток звани Бара или Канал кроз Широку (Летњу) долину.
Природна вегетација се задржала на ограниченим површинама, поред путева, долине Широког дола и на мањим необрађеним површинама. Најзаступљеније су ливадско – пашњачке заједнице, чије важније врсте представљају: хајдучка трава, ливадска детелина, ливадска жалфија, млечика и друге (Ђере и сар., 1985).
Пространијих шумских површина данас нема на подручју атара Томиславаца. Само понегде се срећу мање шумске површине, а доминантна врста је багрем. Квалитет ваздуха у насељу је добар (коментар).
[уреди] Климатске карактеристике
Атар Томиславаца је подручје умерено – континенталне климе са израженим годишњим добима. У току периода од 1964. до 1991. утврђено је да је средња годишња температура 10,8 °С. Просечне температуре ваздуха по годишњим добима износе: пролеће 11,3 °С, лето 20,5 °С, јесен 11,1 °С и зима 0,6 °С. Температура ваздуха од јануара до јула је у порасту, а од јула до јануара у опадању. Утицај ветрова се осећа из различитих праваца, али су најдоминантнији из правца северозапада. Ови ветрови најчешће дувају у току лета и пролећа. Средња годишња вредност релативне влажности ваздуха у посматраном периоду износи 77%. Количина и распоред падавина током године битно утиче на земљиште, а преко њега на биљни свет. У ширем смислу падавине су битне за живот људи, животињски свет, затим за богатство подземних и површинских вода. Највећа месечна количина падавина до 73 мм излучи се у јуну, а најмања у октобру (36 мм), док просечна годишња количина падавина износи 579 мм. На основу аланизираних података може се закључити да Томиславци имају повољне климатске карактеристике које позитивно утичу на развој пољопривреде.
| Насељена места општине Бачка Топола |
|---|
|
Багремово • Бајша • Бачка Топола • Бачки Соколац • Богараш • Горња Рогатица • Гунарош • Зобнатица • Кавило • Карађорђево • Криваја • Мали Београд • Мићуново • Ново Орахово • Његошево • Оброњача • Томиславци • Панонија • Пачир • Победа • Светићево • Средњи Салаш • Стара Моравица |
