Стоунхенџ
Из пројекта Википедија
Координате: 51° 10′ 44" СГ Ш, 1° 49′ 35" ЗГД
Стонехенге (енг. Stonehenge) је грађевина из неолитика и бронзаног доба, налази се у околини Аменсбурyа у Енглеском округу Вилтсхире, отприлике 13 km северозападно од Салисбурија. Стонехенге је додан у УНЕСКО-овом попис Заштићене баштине 1986. године.
Праисторијски споменик на Салисбуршкој низији, север Салисбурyа, у југозападној Енглеској који датира од млађег каменог до старијег бронзаног доба (3000.-1000. пне). Спада међу мегалитичке споменике јер је грађен од огромних камених блокова. Споменик данас у рушевном стању, а није познато којој је сврси Стонехенге служио, но сматра се у обредне или верске сврхе.
Он нема јединствену структуру, него серију структура које су измењиване и поновно грађене за време периода од 1500 година. Мало је познато о његовим градитељима. У 17. веку енглески сакупљач старина Џон Оубри изложио је теорију да је то друидски храм. Друга је претпоставка да су сами Римљани саградили споменик. Обе су претпоставке оспорене у 20. веку када је доказано да је Стонехенге саграђен 2000 година пре доласка Друида и Римљана на то подручје. Данас се сматра да су неолитски народи британских острва започели градњу Стонехенгеа прије 5000 година.
Ископавања Стонехенгеа 1950их су показала да је споменик грађен у три главне фазе. Најранија је довршена отприлике 2900. пне. Састоји се од кружног јарка пречника око 110 m и дубине од 1,5 m. Археолози сматрају да су се као мотике користили јелењи рогови. У другој фази која је трајала од 2900. до 2500. пне подигнуто је више дрвених дебла које су ставили у средиште јама. На северу одкуд се улазило у храм су такођер подигнуте и греде. Стонехенге је увелике промењен за време треће фазе градње, која је трајала од отприлике 2550. до 1600. пне. Отприлике 80 ступова (тзв. плавих камена, због њихове боје) од вулканских стена је подигнуто у два концентрична круга у средишту места. Стубови су стигли с планина Пресели у југозападном Велсу, смјештених 220 km од Стонехенгеа. Превоз тих ступова, од којих сваки тежи 4 тоне, био је невероватан потхват те се одвијао по мору, рекама и копну. За време те градње убрзо су ступови макнути и донесени нови од друге врсте стена, пешчани, из Марлбороугх долине, 40 km северно од Стонехенгеа. 30 тих камена је подигнуто у кругу од 33 m пречника. На њих су додани још и "надвратци" који су чинили прстен на ступовима. Тако два ступа са гредом на њима чине лук зван трилитхон (од грчког што значи три камена). Од изворних 30 данас стоји још 17 ступова и 6 "надвратака". На сеевероистоку се налази отвор те тако има облик поткове.
На британским острвима се налази више од 1000 камених кругова, но Стонехенге је јединствен међу њима. Зашто је Стонехенге саграђен остаје непознато. Многи се знанственици слажу да је морао бити свето или посебно место религиозних ритуала и церемонија. Многи сматрају да је Стонехенге саграђен од поштоваоца Сунца. Отвор у кругу је окренут према љетном изласку Сунца. У Ирској је сличан споменик Невгранге, саграђен приближно у исто време окренут према зимском изласку Сунца. Раних 1960их амерички је астроном Гералд С. Хавкинс изложио теорију у којој је Стонехенге звездарница и календар изненађујуће сложености, а која је данас веома популарна. Он је сматрао да су стари људи помоћу Стонехенгеа предвиђали астрономске појаве, укључујући и зимски и љетни солстициј те помрчине Сунца и Месеца.
Данашњи научници могу само нагађати о томе што је Стонехенге значио његовим градитељима и што их је нагнало да уложе толико рада и пажње његовом стварању.
До самог почетка 20. века, већина камења која сачињава Стонехенге није се налазила на својим оригиналним локацијама . Разлог тому је повећан број посетиоца тој локацији, а ти су се посетитељи често пењали по монолитима и на тај су их начин помицали. Проведене су 3 фазе конзерваторских радова везаних уз штићење Стонехенгеа од даљњег пропадања. Пало и оштећено камење је врло успешно и пажљиво замењено и постављено на оригиналне локације. Стонехенге је додан у УНЕСКО-в попис Заштићене баштине 1986. године.
