Политичке науке

Из пројекта Википедија

Политичке науке проучавају политику. Ово подразумева изучавање устројства и дешавања, процеса у влади или било ком истоврсном систему који покушава да оствари безбедност, правичност и друштвени консензус, одн. да докине бројна друштвена питања и управља широким спектром друштвених ресурса. У складу са тим, политолози (Политички научници) проучавају и друштвене институције попут корпорација, синдиката, цркве, и других организација чија се устројства и процеси прожимају и међусобно дејствују са владиним.

Појам "политичке науке" исковао је, 1880. године, Хербер Бекстер Адамс, професор историје на универзитету "Џон Хопкинс".

Садржај 1 Шта раде политиколози (политички научници)? 2 Области политичких наука 3 Погледај и... 4 Теме

[уреди] Шта раде политиколози (политички научници)?

Политички научници проучавају прерасподелу и пренос моћи у доношењу одлука. Због веома сложених односа и честог сукоба интереса, у политичким наукама често се појављују примењени случајеви теорије игара.

Политичке науке покушавају да развију и унапреде како позитивне тезе, анализом политике, тако и нормативне тезе, доношењем својствених политичких препорука. Проучавањем многих чинилаца, укључујући стабилност, правду, материјално благостање и мир, политолози оцењују успешност власти и њених појединих политика. Док су историчари окренути уназад, са жељом да открију и објасне прошлост, политолози покушавају да разјасне политику данашњице и предвиде политику сутрашњице.

Предмет политичке науке додатно је усложњен честим ангажовањем политичких научника у политичким процесима, зато што њихова наука обезбеђује полазишта и оквире другим коментаторима политичких процеса, новинарима, интересним групама, политичарима и бирачима (види бирачко тело), за анализу друштвених питања и одабир могућих решења. Политолози су често саветници политичарима а понекад се и сами, попут политичара, боре за власт.

[уреди] Области политичких наука

Упоредна/компаративна политика (Comparative government) бави се поређењем разних облика владавине у различитим окружењима. Међународни односи усредсређују се на проучавање динамике односа између држава. Сложена међуигра економских и политичких опција предмет је изучавања политичке економије, у којој се преплићу економске и политичке науке.

У САД, политолози посматрају и изучавају веома велики број података, укључујући изборе, јавно мнење (о питањима која се распростиру од социјале до спољне политике), улогу институција (делатности Конгреса, балансу моћи унутар Конгреса, на који начин и у којим случајевима делује Врховни суд, и др.).

[уреди] Погледај и...

• списак литературе за политичке науке
• Планска политика

[уреди] Теме

• Међународни односи
  • Међународна организација
  • Анти-глобалистички покрет
  • Глобализација
• Политичке науке (Генерално)
  • Политички научници/Политолози
  • Политика
• Политичке теорије
  • Теорије о држави (уређењу)
    • Апсолутизам
    • Анархизам
    • Анархо-капитализам
    • Анархо-комунизам
    • Капитализам
    • Комунизам
    • Конзервативизам
    • Корпоратократија
    • Крипто-анархизам
    • Демократија
    • Деспотизам
    • Диктатура
    • Еудемонизам
    • Фашизам
    • Либерализам
    • Либертаријанизам
    • Либертаријански социјализам
    • Кинизам
    • Марксизам
    • Монархизам
    • Монархија
    • Национализам
    • Нацизам
    • Ненасиље
    • Олигархија
    • Патриотизам
    • Популизам
    • Радикално центристичка политика
    • Републиканство
    • Социјализам
    • Суверенитет
    • Синдикализам/Анархо-синдикализам
    • Тоталитаризам
  • Идеологије засноване на полу
    • Маскулинизам
    • Феминизам
  • Политичка филозофија
    • Оправдање државе
    • Божанско право краљева
    • Теорије друштвеног уговора
    • Сврха владе
    • Парадигма Породица/Држава
    • Облици државе
  • Теорије политичког понашања
    • Киклос
    • Здружено деловање
    • Охлократија
    • Психоисторија
    • Психодинамика доношења одлука
  • Политички теоретичари
• Држава
  • Облици владавине
    • Парламентарни систем
    • Председнички систем
    • Полу-председнички систем
    • Република
      • Класична дефиниција републике
    • Монархија
    • Менаџерска власт
  • Политички ентитети
    • Град
    • Округ
    • Држава
    • Влада
    • Локална заједница
    • Месна заједница
    • НВО Невладина/цивилна организација
    • Безбуџетно предузеће
    • Република
    • Покрајина
    • Township
  • Три силе у држави
    • Извршна власт
    • Законодавна власт
    • Судска власт
  • Три гране власти
    • Извршна власт
    • Законодавна власт
    • Судска власт
  • Политичка странка
    • Политичке странке света
• Право
  • Међународно право
• Избори
  • Биорегионална демократија
  • Изборна реформа
  • Иницијатива
  • Пропорционална представљеност
  • Опозив представника
  • Референдум
  • Тактички гласање
  • Изборни системи
  • Партијски систем
• Улоге
  • Монарх
  • Председник
  • Премијер
  • Судија
  • Законодавац
  • Конгресмен
  • Саветник
  • Гласач
• Разно
  • Адам Смит
  • Централизација
  • Цивилно друштво
  • Опште добро
  • Корпоративна полицијска држава
  • Децентрализација
  • електронска влада
  • Европска унија
  • Полиција
  • Политички спектар
  • Политичке анализе
  • Пропаганда