Микробиологија

Из пројекта Википедија

Микробиологија (од грчког микрон - мали и биологос - наука о животу) је једна од наука која је имала и има веома важну улогу у друштву. Микробиологија је често дефинисана као наука која проучава организме који су премали да би се виделу голим оком, тј. наука која проучава микроорганизме. Организми и објекти мањи од једног милиметра у пречнику се не могу видети голим оком, те су микроскопи наишли на огромну примену у микробиологији. Микроорганизми су од великог значаја. Микроорганизми су неопходни за прављење хлеба, сира, пива, вина, антибиотика, ензима, вакцина, витамина и многих других битних продуката. Микроорганизми су неопходни за еколошки систем. Захваљујући њима постоје азотни и угљеникови циклуси који се одвијају дубоко у земљишту и у дубоким водама.

Микробиолог

Микроорганизми су такође правили пуно проблема у историји човеанства. Болести изазване микроорганизмима су биле од значаја у неколико наврата, на пример пад Римског Царства и освајање Новог Света. 1347. Црна cмрт је харала Европом, и до 1351, само четири године касније, 1/3 популације је умрла. Данас једна од највећих битака које модерна микробилогија води је са вирусом ХИВ-а, који води до болети сиде.

[уреди] Важни датуми у развоју микробиологије

1546 - Фракасторо је претпоставио да болести могу да буду резулат невидљивих организама
1590 - Џенсен прави први микроскоп
1676 - Левенхук открива прве организме
1688 - Реди објављује рад о спонтаној генерацији црва
1765 - Спаланцани напада теорију спонтане генерације
1786 - Милер прави прву систематску класификацију бактерија
1798 - Едвард Џенер први пут употребљава вакцину против великих богиња
1838 - Шван и Шлајден објављују рад Теорија ћелија
1844 - Баси потврђује да су многе болести изазване микроорганизмима
1847 - Семелвајс потврђује да се болести могу пренети са особе на особу, и први примењује дезинфикацију
1849 - Сноу истражује епидемиологију колере у Лондону 1849. године
1857 - Луј Пастер потврђује да је ферментација резултат рада микроорганизма
1858 - Вирчов потврђује да ћелије настају деобом ћелија
1861 - Пастер за сва времена оповргнује теорију спонтане генерације
1867 - Листер објављује свој рад о примени дезинфекције током операција
1869 - Мишер откива нуклеинске киселине
1880 - Лаврен показује да је узрок маларије микроорганизам Plasmodium
1882 - Кох открива да је узрок туберкулозе бацил Mycobacterium tuberculosis
1884 - Грамови методи деле бактерије на грам позитивне и грам негативне
1884 - Мечникоф објашњава процес фагоцитозе
1885 - Пастер прави вакцину против беснила
1886 - Ешерих открива узрок дијареје - микроорганизам Escherichia Coli
1896 - Ван Ерменгем открива узрок ботулизма – Clostridium botulinum
1897 - Рос показује да маларију преноси комарац
1900 - Рид показује да жуту грозницу такође преноси комарац
1902 - Лендштајнер открива крвне групе
1903 - Рајт открива присуство антитела
1905 - Шаудин и Хофман откривају да се сифилис преноси
1910 - Ерлих производи први лек за сифилис
1911 - Роус открива вирус који доводи до рака код кокошака
1915 - Д'Херел и Творт откривају прве вирусе који нападају бактерије
1921 - Флеминг открива лизозоме
1928 - Грифит открива бактеријску трансформацију
1929 - Флеминг открива пеницилин
1937 - Чатон дели организме на прокариоте и еукариоте
1941 - Бидл и Татум постављају хипотезу Један ген - један ензим
1944 - Авери показује да је ДНК носилац генетске информације
1945 - Ваксман открива стрептомицин
1946 - Татум описује бактеријску конјугацију
1951 - Херши и Чејс описује начин на који вирус напада бактерије
1952 - Медавер открива да организам има особину толерантности
1953 - Вотсон и Кирк откривају структуру молекула ДНК
1962 - Портер описује основну структуру имуноглобулина Г
1966 - Ниренберг, Корана и други откривају Генетски код - Генетска шифра
1970 - Арбер и Смит откривају рестриктивне ензиме
1971 - Балтимор открива обрнуту транкрипцију код вируса
1977 - Гилбер и Сенгер откривају технике за секвенцирање ДНК молекула
1979 - Синтеза инсулина путем технологије рекомбинације ДНК
1980 - Објављена светска елиминација великих богиња
1982 - Синтеза вакцине за Хепатитис Б
1984 - Лик Монтањер идентификује ХИВ вирус
1985 - Мулис развија полимеризовану ланчану реакцију – PCR
1986 - Први пут употребљена генска терапија
1995 - Објављена ДНК секвенца Haemophilus influenzae
1997 - Откривена највећа бактерија на свету
1999 - Потпуно познат људски геном у Пројекту људског генома