ИП адреса
Из пројекта Википедија
ИП адреса је јединствени број, сличан телефонском броју, који користе машине (најчешће рачунари) у међусобном саобраћају путем интернета уз коришћење Интернет протокола. Ово дозвољава машинама даље спровођење информације у име пошиљаоца (како би машине знале где да их даље пошаљу) и касније примање тих информација (како би машине знале да је то намењена дестинација).
Пример ИП адресе је 207.142.131.236. Конвертовање у ове бројеве из за људе читљивије форме адреса домена попут www.wikipedia.org, се врши путем Domain Name System. Процес конверзије је познат под именом растављање имена домена.
Садржај |
[уреди] Више детаља
Интернет протокол (ИП) познаје сваког логичког домаћина (хоста) по броју, такозваној ИП адреси. На било којој датој мрежи овај број мора бити јединствен за све домаћине интерфејса који комуницирају кроз ту мрежу. ИСП-ови (интернет сервис провајдери) понекад дају корисницима интернета име домаћина поред њихове нумеричке ИП адресе.
ИП адресе корисника који сурфују www (светски широку мрежу) се користе да омогуће комуникацију са сервером неког веб сајта. Такође, оне се налазе у заглављима и-мејлова. Уствари, за све програме који користе TCP/IP протокол, ИП адреса корисника и ИП адреса дестинације су потребни како би се успоставила комуникација и послали подаци.
У зависности од интернет везе, ИП адреса може бити увек иста при конекцији (такозвана статичка ИП адреса), или различита при свакој новој конекцији (динамична ИП адреса). Како би се користила динамичка ИП адреса, мора да постоји сервер који пружа адресу. ИП адресе се уобичаједно дају кроз сервис који се зове DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) или Протокол Конфигурације Динамичног Домаћина.
Интернет адресе су потребне не само за јединствено набрајање домаћинских интерфејса, већ и за сврхе рутовања, па је велики број њих увек некоришћен или резервисан.
[уреди] Верзија 4 ИП адресе
[уреди] Адресирање
У Верзији 4 Интернет Протокола (IPv4), тренутни стандардни протокол за интернет, ИП адреса се састоји од 32 бита, што чини теоретски 4 294 967 296 (преко 4 милијарде) јединствених адреса домаћинских интерфејса. У пракси, места адреса су ретко попуњена због рутовања, тако да постоји притисак да се прошири распон адреса преко верзије 6 ИП адресе (видети доле).
IPv4 адресе су представљене са 4 октета (8 битова) растављених тачкама. Домаћин www.wikipedia.org тренутно има број 3482223596, који се записује као 207.142.131.236 због конверзије са базом 256: 3482223596=207×2563+142×2562+131×2561+236×2560. (Растављање имена "www.wikipedia.org" на своје повезане бројеве регулишу Domain Name System сервери.)
Историјски гледано, IPv4 адресе су првобитно имале само два дела. Каснија промена је повећала то на 3 дела: мрежни део, подмрежни део и домаћински део. Међутим, са напретком бескласног интернет-домен рутинга (CIDR), ово више не важи и адреса може да има било који број нивоа хијерархије.
[уреди] Додељивање
Стварно додељивање адресе није насумично. Организација, типично Интернет сервис провајдер, тражи додељивање нетблока из регистра, као што је ARIN (American Registry for Internet Numbers). Број мреже сачињава распон адреса које организација може слободно да распоређује по жељи. Организација која је исцрпела значајан део свог места за распоређивање адреса може да затражи нови нетблок.
На пример, ARIN је распоредио адресе од 64.78.200.0 до 64.78.207.255 корпорацији Verado, Inc. За узврат, Verado је распоредио адресе од 64.78.205.0 до 64.78.205.15 огранку Bomis, који је за узврат доделио тачну адресу 64.78.205.6 домаћинском интерфејсу и назван је www.wikipedia.com.
[уреди] Исцрпљивање
Нека места приватних ИП адреса су додељена преко RFC 1918. То значи да су адресе доступне за било коју употребу од стране било кога и стога исте RFC 1918 ИП адресе могу да се поново користе. Међутим, оне не могу да се рутују на интернету, па се широко користе због недостатка адреса које могу да се региструју. Превођење мрежних адреса (Network address translation, скраћено NAT) треба да повеже те мреже на интернет.
Док се пуно мера почело предузимати како би се сачувао број ограниченог постојећег простора за IPv4 адресе (као на пример коришћењем NAT-а или приватних ИП адреса), број 32-битних ИП адреса није довољан због пораст интернета. Због овога, постоји генерални концензус да ће се интернет 128-битна IPv6 шема за адресирање усвојити кроз наредних 5 до 15 година.
[уреди] Верзија 5 ИП адресе
Оно што би се могло назвати IPv5ом је постојало само као експериментални не-ИП протокол у реалном времену назван ST2 и описан у RFC 1819. Овај протокол је напуштен у корист RSVPа.
[уреди] Верзија 6 ИП адресе
У IPv6, нови (али не још широко коришћен) стандардни интернет протокол, где су адресе 128 бита широке, што би, чак и са великим доделама нетблокова, требало да задовољи блиску будућност. Теоретски, постојало би тачно 2128, или 3.403×1038 уникатних адреса домаћинских интерфејса. Када би земља била сачињена комплетно од зрна песка од 1cm³, онда би могла да се додели јединствена адреса сваком зрну у 300 милиона планета величине земље. Овај велики простор за адресе ће бити ретко попуњен, што омогућава да се поново кодира више информација за рутовање у саме адресе.
Адреса верзије 6 се пише као о 4-цифарних (16-битних) хексадецималних бројева одвојених двема тачкама. Један низ нула по адреси може да се изостави, па је 1080::800:0:417A исто што и 1080:0:0:0:0:800:0:417A.
Глобалне адресе које се шаљу ка једном одредишту се састоје из два дела: 64-битни део за рутирање и 64-битни идентификатор домаћина.
Нетблокови се одређују као модерне алтернативе IPv4: број мреже, кога прати коса црта и број значајних битова (у децималном запису). Пример: 12AB::CD30:0:0:0:0/60 укључује све адресе које почињу са 12AB00000000CD3.
IPv6 има доста побољшања у односу на IPv4, поред само већег простора за адресе, укључујући и самостално поновно одбројавање и обавезну употребу IPsec-а.
