Житиште

Из пројекта Википедија

Житиште (мађ. Bégaszentgyörgy, рум. Jitişte или Zitişte) је насељено место и средиште општине Житиште у средњем Банату у Војводини. Према попису становништва из 2002. године, Житиште има 3.236, а општина има 20.144 становника.

[уреди] Географски положај

Изграђено је у средњем Банату, поред леве обале Пловног Бегеја, североисточно од Зрењанина и југозападно од Нове Црње. Налази се на међународном путу Зрењанин-Темишвар.

[уреди] Кратак преглед историје насеља

Житиште је једно од најстаријих насеља општине. У прошлости је имало више имена: Бегеј Светог Ђурђа, Сенђурађ, Шенђурађ, Свети Ђурађ и Житиште. Први помен под називом Бегеј Светог Ђурђа датира из 1319. године.

Након аустро-турских ратова насеље је потпуно опустело, па је на карти из 1723. године означено као ненасељено. Године 1740. имало је 18 породица. Срби граничари из Поморишја насељавају се 1751. године, а 1753. године насеље је означено као српско. 1774. године један део Срба се иселио у Кикиндски дистрикт, а на њихово место населили су се Румуни из арадске жупаније. Исак Киш, закупник Банатског Двора, 1781. године купио је и Сенђурађ. Румуни незадовољни новим феудалцем напуштају Сенђурађ, а на њихово место насељавају се Немци. Потомци поседника Киша 1889. године продали су остатке некада великог имања.

После I светског рата досељене су добровољачке породице из Босне и Херцеговине, Лике и Црне Горе. После II светског рата на место Немаца доселило се 270 породица из околине Приједора, Санског Моста и Цазина.

Село је до 1947. године носило име Сенђурађ, које је те године промењено и Житиште.

Овај незавршени чланак Житиште, везан је за село у Србији. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.