Георги Абаџиев
Из пројекта Википедија
Георги Абаџиев (македонски: Ѓорѓи Абаџиев, Дојран, 7. октобар 1910. - Скопље, 2. август 1963.) је македонски књижевник, историчар, публициста и сценариста.
Са породицом је за време Првог светског рата емигрирао у Бугарску. Средњу школу завршио је у Благоевграду. Студирао је на Правном факултету у Софији. За време студија је учествовао у организовању македонске дијаспоре у Бугарској. У Бугарској се почео бавити новинарством. Био је уредник часописа „Македонско знаме“ (1945. - 1947.). По повратку у Македонију, 1948. године почиње да се бави књижевношћу. Написао је више приповедака са тематиком из времена борбе македонског народа за ослобођење (Илинденски устанак и НОБ) и роман из времена хајдуковања у Македонији "Арамиско гнездо". Роман "Пустина" је преведен на српскохрватски, словеначки, албански, руски, чешки, бугарски и русински језик. Радио је у Институту за националну историју (Институт за национална историја) у Скопљу и био је негов директор. Георги Абаџиев је био члан Друштва писаца Македоније (Друштво на писателите на Македонија) од 1949. године. Добитник је награде за прозу НР Македонија и „11 Октомври“.
Једна улица у Скопљу носи његово име [1]
[уреди] Стваралаштво
Георги Абаџиев је познат како историјски белетрист пошто историја има истакнуто место у његовим делима. Мотиве за своја дела црпи скоро искључиво из живота и борбе Македонаца под турским ропством. Аутор је књига:
- „Труд и луѓе“ (1936.)
- „Изгрев“ (збирка приповедака, 1950.),
- „Епопејата на Ножот“ (збирка приповедака, 1951.),
- „Последна средба“ (Последњи сусрет) (збирка приповедака, 1953.),
- „Арамиско гнездо“ (Хајдучко гнездо) (роман, 1954.),
- „Пустина“ (роман, 1961.),
- „Балканските војни во Македонија“ (монографија, 1972.).
Избор његових дела у 4 тома је објављен 1972. године
[уреди] Литература
- Мала Енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће "Просвета", Београд 1959.
- Енциклопедија Југославије (А-Биз) - Југославенски лексикографски завод, Загреб 1980.
