Генетски инжењеринг

Из пројекта Википедија

[уреди] Генетички инжењеринг

( технологија рекомбиноване ДНК )

Генетички инжењеринг обухвата методе вештачког образовања нових комбинација наследног материјала. Чињеница да је генетички код универзалан омогућује да се генетички материјал једног организма преноси у други. Тиме се добија организам са другачијом комбинацијом гена, чија се ДНК назива хибридна (рекомбинована) и у природи се нормално никада не налази.

У зависности од тога који се део генетичког материјала преноси разликује се:

• генски;
• хромозомски;
• геномски инжењеринг

У првом се манипулише генима, у другом хромозомима, а у трећем целим гарнитурама хромозома.

Техника ове методе се може објаснити на примеру бактеријске синтезе хуманог (људског) инсулина. Суштина ове технике је да се хумани ген за инсулин угради у плазмид бактеријске ћелије. Бактерије ће затим по упутству тог гена производити хумани инсулин.

Поступак је следећи:

• исецање жељеног гена из хумане ДНК уз помоћ ензима који ће пресећи ДНК на тачно одређеним местима; ензими који ово омогућују су рестрикционе ендонуклеазе (маказе)
• пресецање плазмида истом рестрикционом ендонуклеазом којом је исечена хумана ДНК
• после дејства р. ендонуклеаза крајеви исечака постају лепљиви – пошто су једноланчани теже да хибридизују са себи комплементарним ланцима;
• хумани ген односно његови једноланчани лепљиви крајеви хибридизују са крајевима исеченог плазмида;
• лигаза (лепак) спаја хибридизоване молекуле при чему постаје рекомбинована (хибридна) ДНК;
• умножавањем бактерија и плазмид се у њима репликује , тако да се у свакој бактерији добије неколико стотина плазмида;
• бактерија сада може да синтетише хумани инсулин.