Београдска арена
Из пројекта Википедија
Београдска арена је велика дворана на Новом Београду намењена за спортске сусрете али и концерте, сајмове, конгресе.
Грађена је читавих 15 година, да би употребну дозволу добила 2006 године. Укупна цена изградње је достигла 70 милиона евра. Комплекс се састоји од велике дворане, мале дворане и паркинга. Пројектовао га је архитекта Влада Славица.
Површина је 48.000 квадратних метара, распоређених у 6 етажа. Капацитет је до 20.000 посетилаца. У дворани је и 68 лускузних ложа, које могу да приме 768 посетилаца, ВИП салон са 38 места који се може користити и за конференције за штампу.
У дворани се могу одржавати такмичења у следећим спортовима: бокс, одбојка, кошарка, тенис, борилачки спортови, рукомет, мали фудбал, уметничко клизање, атлетика, гимнастика, па чак и за коњички спортови!
Паркинг око дворане је капацитета 4.800 возила, али је уочено да је недовољан за највеће манифестације и планира се решавање овог проблема.
Садржај |
[уреди] Историја
Београд је 1989. изабран за домаћина Светског шампионата у кошарци 1994 година уз услов да град сазида потпуно нову спортску халу. Градске власти покрећу конкурс за најбоље решење спортске арене капацитета 20,000 гледалаца. Архитекта Влада Славица је предложио најбоље решење.
Локација је одабрана 1991. године, блок 25 у Новом Београду. Међутим, већ су постали евидентни неки проблеми. Остало је још свега 3 године до Светског првенства, а градња овог огромног здања је морала бити обављена у рекордном времену. Тим од 126 људи је скупљен и постављен да буде Одбор за арену. Двоје архитеката је изабрано да пројектују кров арене.
Изградња почиње 1992. године и одбор склапа партнерски споразум са америчком компанијом ХОК која поседује богато искуство у грађењу спортских објеката. Међутим, следе тешка времена. После почетних сукоба који воде распаду СФР Југославије, УН уводе санкције осталом делу Југославије, а фирма ХОК напушта даље учешће у изградњи арене. Но и поред ових догађаја, градња се наставља.
Србија 1993. године пролази кроз једну од најгорих фаза у модерној историји. Земљом бесни рекордна инфлација, а као резултат санкција и ратних дешавања, Београд губи право на организовање Светског шампионата у кошарци 1994. године.
Изградња спортске арене се наставља мада због недостатка материјала значајно успореније и коначно 1995. радови стају. Радови се поново оживљавају 1998. када је град изабран за домаћина светског првенства у стоном тенису 1999. У том моменту је кров хале већ примао свој коначан облик, део фасаде је био готов а унутрашњост је била делимично опремљена. Још једном, Србија губи право на одржавање такмичења због НАТО бомбардовања баш те године кад је требало првенство да се одржи.
После промене власти у Србији 2000. године и пада свих санкција долази до интензивирања радова и довршетка спортске арене 2004. године на време да се одржи Турнир дијамантске лопте (Diamond ball tournament). Београд коначно добија шансу за организовање великог такмичења и Београдска арена постаје место одржавања Европског првенства у кошарци 2005. године.
[уреди] Догађаји у арени
[уреди] Одржани догађаји
[уреди] 2004
- 31. јул - Званично отварање Београдске арене
- 31. јул - 3. август - Дијамантска лопта 2004, предолимпијски кошаркашки турнур
- 6. август - Пријатељска утакмица: Србија и Црна Гора против Сједињене Америчке Државе
| Највеће хале у Европи | ||
|---|---|---|
| Име објекта | Држава | Капацитет |
| СЦЦ Петебургски | Русија | 25.000 |
| Синан Ердем Дом | Турска | 22.500 |
| Спортска палата Мерксем | Белгија | 21.000 |
| Келн Арена | Немачка | 20.000 |
| Београдска арена | Србија | 19.982 |
[уреди] 2005
- 8.-10. јул - Одбојкашки турнир, завршница светске лиге, четворобој
- 2.-7. септембар - Европско првенство у одбојци 2005, заједнички домаћини Београд и Рим
- 16.-25. септембар - Европско првенство у кошарци 2005 (Еуробаскет 2005). У арени су биле утакмице четвртфинала, полуфинала и финале.
- 2. октобар - Дејвид Коперфилд, амерички илузиониста
- 15.--16. октобар - Здравко Чолић
- 28. октобар - Фил Колинс, британски музичар (турнеја Прва коначна опроштајна турнеја)
- 15. новембар - Андреа Бочели, италијански тенор
[уреди] 2006
- 6. новембар - 50 Cent, америчка хип-хоп звезда - Коначно отварање арене
[уреди] Предстојећи догађаји
[уреди] 2006
- 23. децембар - Бајага и инструктори
[уреди] Прилаз арени
Аутобуске линије градског превоза које пролазе у непосредној близини арене су: 17, 18, 67, 88 и 601.
Линије које су довољно близу да се може краћим ходом стићи до арене: 16, 65, 68, 71, 75, 94 и 95.
Трамвајске линије које имају стајалишта релативно близу арене: 7, 9 и 11.
У близини Београдске арене је станица Нови Београд Беовоза (приградске железнице).
Хотел Хајат Риџенси Београд (Hyatt Regency Belgrade), хотел Сава Београд (некадашњи Интерконтинентал) и хотел ИН су у радијусу који доступан ходом од неколико минута.
Поред арене пролази аутопут Е-70/Е-75 који на север води ка Новом Саду односно на запад ка Загребу, и на југ ка Нишу и Атини. Паркинг простор арене је ограниченог капацитета, али у околним блоковима има довољно простора за паркирање аутомобила.
Аеродром „Никола Тесла“ је удаљен 15-ак минута вожње од арене, а центар града десетак минута у уобичајеним околностима, осим у тренуцима саобраћајног шпица када се вожња може продужити до 30 минута.
[уреди] Адреса
- Поштанска адреса
- Београдска арена
- Шпанских бораца 20
- 11070 Београд
- Србија
- Телефон - +381 11 311 23 80
- Факс - +381 11 131 321
- E-пошта - arena@beotel.yu
