Аустралопитекус
Из пројекта Википедија
Ово биће je у научном свету представљено прилично великом количином костију, те се макар по тој карактеристици повољно разликује од горе наведених митских бића. Међутим, нигде - чак ни у школском уџбенику - нико не ризикује да га назове ичим другим што би било више од мајмуна. Само име "аустралопитекус" у преводу и гласи "јужни мајмун". Прво је Луис Лики пронашао неколико лобања у Источној Африци. Али у истим тим слојевима још пре тога је био пронађен скелет потпуно савременог човека.
Запремина лобање аустралопитекуса је карактеристично мајмунска, и једина изузетна особина овог мајмуна по којој су научници могли да га издвоје од осталих је његова способност да усправно хода и да прави "оруђа од шљунка". 1974. године др Јохансен је пронашао приличну количину остатака скелета аустралопитекуса, женског пола, којем је дао име Луси. Изузетно необичне су се показале карличне кости, које су подсећале на људске, и одатле је изведена претпоставка да су аустралопитекуси ходали усправљено. Одлучујући аргумент који је говорио у прилог такве претпоставке био је коленични систем животиње, који је такође подсећао на људски. Међутим, касније је сам аутор открића признао да је управо та кост била пронађена на удаљености 2,4 км од самог скелета, а као додатак и то да је пронађена у слојевима на 60 метара дубље.
Озбиљан аргумент који говори против усправног хода јесу ушни канали аустралопитекуса, о којима се већ говорило. Они веома подсећају на мајмунске, што говори о претежно четвероножном кретању. На крају, други детаљи скелета својатају аустралопитекуса са савременим патуљастим шимпанзама бонобо, који такође може да се понекад креће на две задње шапе, али га то нимало не приближава човеку.
Што се, пак, "оруђа" аустралопитекусових тиче, и детету би морало да буде јасно да груби мајмун није у стању да направи никакво оруђе од ситног шљунка, и да сам шљунак може имати прилично егзотичну форму, тако да хипотеза о аустралопитекусовим "оруђима од шљунка" представља, благо речено, прилично натегнуту хипотезу.
У целини, може се рећи да су аустралопитекуси уникатни. Најближи њему по грађи скелета ипак је испао орангутан, мада по великом броју карактеристика аустралопитекуси стоје на већој удаљености и од човека и од савремених човеколиких мајмуна, него и једни и други међусобно. Аутор мноштва проналазака аустралопитекуса Луис Лики признао их је за слепу улицу еволуције.
