Sui generis

Из пројекта Википедија

Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка.

Sui generis је латински средњовековни филозофско-теолошки појам који значи „сам по себи“ односно „својствено себи самом“.

Тертулијан је доказивао не само политичку лојалност и невиност хришћана већ и изузетност хришћанске вере. Најпре, хришћани, за разлику од пагана, обожавају правог бога (Велики бог, Magnus Deus). Друге религије и секте узимају за бога некога ко је раније био човек. Он, с ослонцем на стоике, бога одређује не само као створитеља већ и као судбину, доброту, моћ која све види и све чује. Под утицајем филозофа он износи, за радикалног хришћанског апологету „једну запањујућу тврдњу“ (Ф. Коплстон), да је све што постоји, укључујући и бога, материјалне природе. Запањени Коплстон ово не тумачи као материјализам, већ као тезу да бог има властиту супстанцијалност или corpus sui generis који мора бити corpus spiritus. Однос бога и његових творевина Тертулијан одређује неоплатоновски и алегоријски, помоћу сунца или извора који не пресушује: сунце је у зрацима, Бог је у Сину и Духу, а супстанција се не одваја, већ се шири као светлост а не смањује се. То мноштво је само у рангу. Божји зраци, (dei radius) постали су месо, месо је прожето духом. То је Христ.

Данас се појам користи у различите сврхе осим горе наведене, па чак и на неким порно сајтовима.