Шокци
Из пројекта Википедија
| Шокци | ||
|---|---|---|
 |
||
| Укупна популација: | непознато неки се изјашњавају као Хрвати, Југословени, па чак и Мађари |
|
| Популација: | Хрватска | |
| Језик: | српски или хрватски | |
| Религија: | Доминира католичка | |
| Етничка група: | Индо-Европска | |
Шокци су јужнословенски народ, који претежно живи у Србији, односно у аутономној покрајини Војводини и Хрватској. Римокатоличке су вероисповести, а говоре српским језиком. У Србији их има 1.864 (у 19. веку их је било више од 20.000).
Данас су приметније скупине Шокаца очуване само у четири насеља у Бачкој: Бачки Моноштор, Сонта, Сомбор и Бачки Брег. У Славонији такође постоје бројне скупине Шокаца, међутим, Шокци се у Хрватској сматрају етничком групом Хрвата, док су у Србији послe 1945. признати као посебан народ, дo тaдa су сматрани Србима.
[уреди] Име
О имену Шокац (Шокци) може се рећи да је најприхватљивија и најреалнија теорија да су га наследили по ранијем племену Сукци (Succi) који су Шокцима и претходили, сами Сукци добили су га топографски, по локацији (планина "Succus").
Стари Склавини донели су са собом ово име и дали га подручју уз леву обалу Саве. Матија П. Катанчић сматра да су Шокци илирско-панонског порекла чије се име доводи у везу с планином Succus, а тиме и племеном Сукци. Доласком Турака у подручје Босне и Јадранске обале у овим крајевима појављује се ново становништво које се не може сматрати Шокцима али су се касније веројатно помешали.
[уреди] Обичаји Шокаца
Шокци су становништво насељено по плодним панонским равницама које се прилагодило овоме подручју и развило завидну пољопривреду. Разне житарице, кукуруз и друго главне су културе. Поља су им веома велика и добро одржавана, засејана претежно кукурузом. Села су дуга, с једном главном улицом (шор) уз које се нижу породичне куће са господарским зградама, а унутар њих се налази пространа авлија (двориште) са неизоставним бунаром на котач.
Уз обе стране улице пружају се канали преко којих се мањим насипом долази до куће. Шокци уживају у свињским специјалитетима као што су шунка, кулен, и сланина. Шљива и производња шљивове ракије такође заузима знаменито место.
Тамбура најпознатији музички инструмент Шокаца, састоји се од три дела, трупа, врата и главе. Труп је направљен од танке даске јавора, тополовине или шљиве, данас од смреке или јеле. Врат је дуг, а читав инструмент има четири до шест жица. У прошлости су шокачке песме и плесове пратиле гајде. Сватовским обичајима Шокци посвећују посебну пажњу (шокачки сватови често имају и по 300 до 500 званица), они се увек одвијају уз дефиле коњских запрега и повећу количину ракије.
Шокачка народна ношња (рубина) израђује се од ланеног ткања а састоји се од оплећка и крила, има функцију блузе. Она се код жена јавља лети, док би по зими носиле и вунену сукњу са обојком. И мушка и женска шокачка ношња израђује се од белог платна украшеног шљокицама, на рубовима блуза, кошуља и гаћа (мушке хлаће) извезене су чипком.
