Четврти крсташки рат

Из пројекта Википедија

	Крсташки походи
Узроци похода Битка код Манцикерта (Кобна 1071.) Алексије Комнин † Петар Пустињак Папа Урбан II † Сабор у Клермону Просјачки крсташки поход 1095. I поход 1096. - 1099. Готфрид Бујонски Рајмунд Тулушки Боемунд Тарентски Алексије I Комнин Ослобођење Јерусалима (1099.) Пад грофофије Едесе 1144. II поход 1147. - 1149. Папа Евгеније II Конрад III Луј VII Саладин · Пад Јерусалима (1087.) III поход 1189. - 1192. Папа Гргур VIII Фридрих Барбароса Филип Август Хенри II † Ричард I IV поход 1202. - 1204. Папа Иноћентије III Бонифације Монфератски Балдуин Фландријски Енрико Дандоло Жофроа де Вилерден Пад Цариграда (1204.) Дечији поход 1212. Стефан од Клоа V поход 1217. - 1221. Андрија II Арпад VI поход 1228. - 1229. Фридрих II Хоенштауфен VII поход 1248. - 1254. Луј IX Свети VIII поход 1270. Луј IX Свети Карло I Анжујски IX поход 1271. Едвард I Плантагенет Пад Акре 1291. Крсташки редови Храмовници † Јовановци Крсташке државе Јерусалимска краљевина (1099. - 1291.) Грофовија Едеса (1098. - 1150.) Кнежевина Антиохија (1098. - 1268.) Грофовија Триполи (1104. - 1288.) Латинско царство (1204. - 1261.)
	Категорија:Крсташки ратови

За више информација погледајте Пад Цариграда (1204).

Четврти крсташки рат трајао је од 1202. до 1204. године и покренут је да би се освојио Египат.Крсташи су због недостатка новца пристали да прво за Млетачку републику заузме Задар,да би касније прво за Алексија Анђела,а потом за себе освојили Цариград и срушили Византију.На темељима овог похода настале су нове државе,а Млетачка република је постала највећа поморска сила у Средоземљу.

„Улазак крсташа у Цариград“(1840), Ежен Делакроа

[уреди] Ток рата

Позиву папе Иноћентије III није се одазвао нико од европских монарха,већ само франачки,фландријски и италијански великаши,тако да је на чело похода постављен Бонифације Монфератски као један од највећих властелина.византијски дужд и таст Стефана Немањића, Енрико Дандоло, прво скреће крсташе да освоје Задар,а потом крсташи пристају да за новчану накнаду поврате престо Исаку и Алексију Анђелу,што им полази за руком у јулу 1203. године. Када нису добили обећане паре крсташи се на Дандолов наговор окрећу против Византије и 1204. долази до освајања и пљачкања Цариграда, што представља највеће пљачкање у средњем веку, као и масакрирање домаћег становништва. Оснива се крсташка држава на тлу Византије, тзв. Латинско царство. Оно је обухватало данашњу Грчку и европску Турску, као мали део Мале Азије преко пута Цариграда. Византији преостаје Албанија и западна Турска, али долази до поделе: Албанија и део западне Грчке (Епир) постаје тзв. Епирска деспотовина, док западна Мала Азија (Турска) скоро до Анкаре постаје Никејско царство. Трећи део је мали приморски део на северу данашње Турске, са градом Трапезунтом(данашњи Трабзон) - тзв. Трапезунтско царство.