Филип III Храбри

Из пројекта Википедија

Филип III Храбри (30. април 1245. -5. октобар 1285.) је био краљ Француске(1270.-1285.) из династије Капет.

Садржај 1 Под утицајем стрица 2 Сицилијанска Вечерња и Навара 3 Арагонски крсташки рат и велики пораз француске војске 4 Спољашње везе

[уреди] Под утицајем стрица

Пратио је свог оца Луја IX у осмом крсташком рату 1270. Луј IX је умро у Тунису 1270. , па је Филип III Храбри постао краљ са 25 година. Филип је био неодлучан краљ, благ по нарави, којим су други јачи карактери успевали доминирати. Следио је диктате других. Његов стриц Карло I Анжувинац имао је велики утицај на њега. Цело време је подржавао стричеву политику у Италији.

[уреди] Сицилијанска Вечерња и Навара

Када је избила побуна против Анжувинаца на Сицилији звана сицилијанска вечерња Петар III Арагонски је извршио инвазију Сицилије и постао нови краљ Сицилије. Папа Мартин IV је екскомуницирао Петра III Арагонског. Папа је предао Арагон Филипову сину Карлу III Валуа. Филип III Храбри је прво интервенирао у Навари, где је био сукоб око наследства након смрти Хенрија I Наварског. Син Филипа III Филип IV Лепи жени се наследницом Наваре Јованом I Наварском, тако да се Навара налазила у персоналној унији са Француском 1284.-1329.

[уреди] Арагонски крсташки рат и велики пораз француске војске

Филип III Храбри и његови синови Карло III Валуа и Филип IV Лепи предводили су велику војску, која је кренула према Арагону. Тај рат се називао Арагонски крсташки рат, а сазвао га је папа против Петра III Арагонског. Поједини историчари су тај рат назвали најнеправеднијим, најмање потребним и најкатастрофалнији поход династије Капет. Заузео је Гирон након жестоког отпора локалног становништва, које је било против Француза. Ту је крунисан Карло III Валуа. Након почетног успеха француска војска је претрпила неуспех за неуспехом. Француска флота је била уништена у поморској бици крај Барселоне.

Копнена војска је била погођена епидемијом дизентерија. И сам краљ је био болестан. Болесна војска је била принуђена на повлачење, али нису могли лако преко Пиринеја. Филип IV Лепи је водио преговоре о слободниом проласку краљевске обитељи преко Пиринеја. Краљевској обитељи је одобрен слободан пролаз, али није војсци, која је била десеткована у покушају преласка Пиринеја. Сам Филип III Храбри је умро у Перпињану, главном граду његова савезника.

[уреди] Спољашње везе

• Филип III Храбри, његови преци и потомци ((en))

Претходник: Луј IX	Француски краљеви (1270 - 1285)	Наследник: Филип IV Лепи
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Француски владари

Каролиншка династија (843. - 987.) Карло II | Луј II | Луј III | Карломан Француски | Карло III | Одо | Карло III | Робер I | Рудолф | Луј IV | Лотар | Луј V Династија Капета (987. - 1328.) Хуго Капет  | Робер II  | Анри I  | Филип I  | Луј VI  | Луј VII  | Филип II  | Луј VIII  | Луј IX  | Филип III  | Филип IV  | Луј X  | Филип V  | Јован I  | Филип V  | Карло IV Династија Валоа (1328. - 1589.) Филип VI | Јован II | Карло V | Карло VI | Луј I од Ањоуа - регент | Хенрик VI | Карло VII | Луј XI | Карло VIII  | Луј XII | Франсоа I | Анри II | Франсоа II  | Карло IX | Анри III Династија Бурбон (1589. - 1792.) Анри IV | Марија Медичи | Луј XIII | Ана Аустријска | Луј XIV | Луј Август | Филип II | Луј XV | Луј XVI Од Прве републике 1792. до краја Другог царства 1870. Луј XVII | Наполеон I Бонапарта | Луј XVIII | Карло X | Луј XIX | Хенрик V | Луј-Филип | Наполеон III Бонапарта