Теодор Љубавић
Из пројекта Википедија
Теодор Љубавић из Сопотнице код Горажда је био јеромонах Српске православне цркве и први управитељ српске ћирилићне штампарије на подручју ондашње Херцеговине. Штампарија је радила од 1519. до 1526. године у Сопотници (Горажде) а отворио је и издржавао Божидар Вуковић и његов син Божидар Љубавић, монах Милешевски, познат по надимку Горажданин. Штампари који су посао учили у Млецима надзирали су издање Божидаревих књига: Пахомије, синови Божидара Љубавића Ђорђе Љубавић из Сопотнице и његов брат јеромонах Теодор Љубавић, који је с другим братом Видојем Љубавићем био и управитељ штампарије. У Дринској штампарији је радио и унук Божидара Љубавића, Димитрије "логофет". Они су штампали Служабник (Службеник или Литургијар) (први штампани Служабник на Балкану) 1517. године, довршен 7. јула 1519 године, припремили су за штампу и објавили браћа Ђурађ и Теодор Љубавић, Псалтир с посљедовањем и часловцем (Псалтир са Последовањем и Часловцем) чији je први дио био готов 7. априла 1519, а други 12. октобра 1520. године припремио је за штампу Теодор Љубавић, послије преране смрти свог брата Ђурђа Љубавића. Требник (Молитвеник) је објављен 1523. године након чега се штампарија непосредно по турској окупацији сели у Трговиште у Румунији.
[уреди] Штампарија
Штампарија чији је први управитељ био Теодор Љубавић са браћом се налазила у Храму Светог Ђорђа (Свети Ђорђе на Дрини) у Доњој Сопотници, данашњем Новом Горажду у Републици Српској. Мјесто штампарије, Храм Светог Ђорђа је задужбина Херцега од Светог Саве, "великог воеводе русага босанскога и кнеза дринског", Стефана Вукчића Косаче (Стевана или Шћепана), који је подигнут 1446. – 1448. године. На првобитној локацији ктиторског натписа (сада премјештен на нови портал) Херцега Стефана Вукчића Косаче изнад улаза у првобитну грађевину Храма Светог Ђорђа у коме се налазила штампарија се налазио натпис: "В љето 6954/1446. год. аз раб Христу Богу господин Херцег Стефан ваздвигох храм светога великомученика Христова Георгија моле се јему да помолит се за мње грешном Владице моему Христу". Црква Св.Ђорђа у Сопотници се сматра оснивачем и власником друге по старини штампарије на Балкану а прве на просторима данашње Републике Српске. Штампарија Божидара Љубавића Горажданина (монах Милешевски), или Дринска штампарија је непосредно по турској окупацији, снабдијевала осиромашене и страдале српске православне цркве и манастире богослужбеним књигама будући да је много старијих рукописних литургијских књига спаљено и уништено у протеклим деценијама 15. вјека. Матрице и технологију штампарије настављају монаси дрински Јован Малешевац и Матија Поповић посредством славног филолога, Словенца Приможа Трубара, средином 16. вјека, у Ураху код Тибенгена. Стефановић – Венцлавић ће у 18. вијеку у Острогону, обраћати се српским шајкашима са “браћо дрињани”, а његов претходник Кипријан Рачанин ће бити оснивач књижевне традиције српског народа Угарској.
