Стјепан Бобек

Из пројекта Википедија

Стјепан Бобек (рођен 3. децембра 1923. у Загребу) је бивши југословенски фудбалер.

Већ са тринаест и по година играо је за први тим Викторије, нижеразредног клуба. Као двадесетогодишњак постао је центарфор Грађанског. 1945. године је дошао у Партизан и за „црно-беле“ је играо све до 1958. За тих тринаест година Бобек је одиграо 468 утакмица и дао 403 гола. За репрезентацију Југославије играо је 63 утакмице и постигао 39 голова.

Био је центарфор, индивидуалиста, сјајан дриблер, необично вешт голгетер. Касније је добио улогу конструктора игре. Играо је за тим уживајући у припремању шанси саиграчима. Бобеков последњи пас најчешће је био „пола гола“ ,а његово „ролање“ лопте и „златна пета“ остали су у нашем фудбалу под Бобековим заштитним знаком као и лична креација.

Као фудбалер Партизана Бобек је освојио два првенства и четири купа. Био је учесник два светска првенства - у Бразилу 1950. и у Швајцарској 1954, као и две Олимпијаде - у Лондону 1948. и у Хелсинкију 1952.

У својству тренера имао је више успеха: пет шампионских титула, два купа (грчки и туниски) и једно прво место у другој савезној лиги (с Вардаром).

1995. године изабран је за најбољег фудбалера Партизана свих времена.