Сланкамен
Из пројекта Википедија
Сланкамен, место у Срему, Србија са 4.231 становника (2002). Чине га два повезана села: Стари Сланкамен, на Дунаву, са 704 становника, и Нови Сланкамен, на лесној заравни, са 3.527 становника. У Старом Сланкамену налазе се извори лековите воде, са температуром од 19°С, као и бања основана почетком XX века. У околини се налази више викенд насеља.
[уреди] Историја
У Сланкамену су у гвозденом добу живели Скордисци, келтско племе. Током панонских ратова (35-10. г. пне) ово подручје освајају Римљани и држе га до VI века. Насеље носи име Acumincum, што је латинизован келтски назив. У сланкаменском крају 357-359. г. борави цар Констанције II и успешно ратује против прекодунавских Сармата, Свева и Квада. Римска управа над Сремом престаје почетком V века, под налетом Хуна. Затим се смењују владавине Острогота, Гепида, Византије, Авара, Бугара, поново Византије и Угарске наизменично. Византија се дефинитивно повлачи 1180. године, а Угарска влада следећих четири века. Сланкамен се помиње као утврђено место 1072, 1189, 1287. итд.
Словени рано насељавају ове крајеве: у Сланкамену су нађени њихови гробови из 6. и 7. века. У Сланкамену је рођен наследник Светог Саве архиепископ Арсеније (1234-1263). Сланкамен припада Сремској краљевини којом влада краљ Драгутин (1282-1316), а добијају га на доживото уживање деспоти Стефан Лазаревић (1404) и Ђурађ Бранковић (1427).
1400. године помиње се католичка црква Блажене деве Марије. Православна црква Светог Николе подигнута је, према предању, 1468. године од стране Вука Гргуревића (Змај Огњени Вук), који је користио Сланкамен као базу за четовање против Турака. Позната је књига Апостол из Сланкамена (1514).
Турци га дефинитвно освајају 1526. године и одводе становништво у села око Истанбула. Убрзо га насељавају Срби који беже из Угарске. Тврђава са посадом и даље постоји, али је лоше одржавана пошто је Сланкамен дубоко у унутрашњости царства.
Велики турско-аустријски рат одлучен је битком код Сланкамена 19. августа 1691. године, где је Лудвиг Вилхелм Баденски победио Мустафа пашу Ћуприлића, великог везира. У аустријској војсци борио се и велики одред Срба. У спомен ове битке подигнут је 1892. монументалан споменик. Карловачким миром граница је повучена тик уз Сланкамен, који је припао Аустрији.
Половином XVIII века Сланкамен, са православним становнишптвом, укључен је у Војну крајину, где остаје до њеног укидања 1881. године. 1783. основан је Нови Сланкамен, ради јачања Војне крајине. Први становници били су Хрвати из Далмације и Лике, а затим су досељени Немци и Словаци.
1918. Сланкамен је припао Краљевини СХС, а 1929. Дунавској бановини. У II светском рату држала га је НДХ. Средином 1990-тих година из Сланкамена се одселио знатан број Хрвата и доселио знатан број Срба из прекодринских крајева.
[уреди] Спољашње везе
| Насељена места општине Инђија |
|---|
|
Инђија • Бешка • Јарковци • Крчедин • Љуково • Марадик • Нови Карловци • Нови Сланкамен • Сланкаменачки виногради • Стари Сланкамен • Чортановци |
