Радивој Кораћ
Из пројекта Википедија
Радивој Кораћ (5. новембар 1938. - 2. јун 1969) је био један од најбољих југословенских кошаркаша.
Кораћ је рођен у Сомбору у породици Богдана и Загорке Кораћ. Почео је да игра за БСК (ОКК Београд) са 16 година и играо је крилног центра са висином од 193 cm, а тренер му је био Борислав Станковић. Са ОКК Београдом Кораћ је освојио четири првенства Југославије (1958, 1960, 1963, 1964) Кораћ је био први стрелац и играч Стандарда из Лијежа, првака Белгије (1967/68), играјући за Петрарку из Падове, био је први стрелац првенства Италије (592 поена на 22 утакмице).
Популаран под надимком Жућко, постао је један од најбољих, ако не и најбољи југословенски играч током 1960-тих. Био је најбољи стрелац првенства Југославије седам година узастопно, што је највише у историји југословенске кошарке, са просеком поена по утакмици од чак 32,7. [1] Кораћ је био познат по свом карактеристичном извођењу слободних бацања, са две руке одоздо, држећи лопту пре шута непосредно изнад терена.
За југословенски национални тим је дебитовао 1958. За Југославију је играо на четири Европска првенства и на три је био први стрелац (Београд 1961.-216, Вроцлав 1963.-239, Москва 1965.-195). Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медању на Европском првенству 1963. Одиграо је укупно 157 међународних утакмица и постигао 3153 поена, за тадашње прилике висок просек од 20,8 поена по утакмици.
Кораћ је играо за ОКК Београд и са њим је стигао до разних европских такмичења. Кораћ је три пута проглашен за члана најбољег европског тима. На утакмици Купа европских шампиона против Алвика из Стокхолма, Кораћ је постигао 99 поена и скоро срушио рекорд Вилта Чемберлена (утакмица се завршила резултатом 155:57).
Ван кошаркашког терена, Кораћ је уживао у позоришту, музици и читању књига. Био је старији недипломац Електротехничког факултета Универзитета у Београду. Једном је одбио понуду Црвене Звезде, иако му је Александар Гец, ондашњи директор Црвене звезде, нудио двособни стан и аутомобил ФИАТ 1300. [2]
2. јуна 1969. у 30. години, Кораћ је погинуо у саобраћајној несрећи код села Каменице, 12 km од Сарајева, после утакмице коју су играле репрезентација Југославије и селекција Босне и Херцеговине.
FIBA је 1971. на предлог генералног секретара Вилијама Џонса у Кораћеву част установила Куп Радивоја Кораћа, а кошаркашке утакмице нису одиграване 2. јуна по одлуци Кошаркашког савеза Југославије. Ово масовно европско такмичење је угашено 2002. а Кошаркашки савез Србије и Црне Горе је променио име свог националног купа у Куп Радивоја Кораћа. Радивој Кораћ је први спортиста који је сахрањен у Алеји великана (присуствовала је делегација из Петрарке из Падове, клуба чије боје је Кораћ последње бранио), а једна београдска улица добила је име по њему. У просторијама ОКК Београда стоје његове патике и дрес са бројем 5, који је заувек повучен.
[уреди] Занимљивости
Кораћ је због своје изузетне популарности у Белгији био гост у врло гледаном телевизијском шоу програму. На питање водитељке колико слободних бацања може погодити из 100 покушаја, Кораћ је одговорио да може погодити 70 до 80. У том тренутку се померила завеса у студију, иза које је стајао кош. Водитељка је замолила Кораћа да гледаоцима потврди своју тврдњу на лицу места, а Кораћ је погодио сва слободна бацања.
