Псеудонаука
Из пројекта Википедија
Псеудонаука обухвата делатност која покушава да се увуче под плашт истинске науке копирајући њене поступке, али не достиже стандарде какви се практикују у легитимним пољима које покушава да имитира. Псеудонаука не цени дебате и критике и ретко показуке интелектуалну чврстину и истински прогрес. Објашњења псеудонауке обично противурече добро заснованом научном знању и њени сопствени налази ретко, ако икада, издржавају критичко преиспитивање од стране компетентних критичара.
Најчешће се ради о слабом познавању праве природе појава (“аргумент из незнања") и о попуњавању празнина за које савремена наука још није успела да нађе ваљане одговоре (“Бог је у пукотинама") што све најбоље сажима парафраза Паулијеве мисли - псеудонаука је делатност која “није чак ни погрешна”.
Псеудо-наука је метода за оправдавање, одбрану и очување грешака. Наука и псеудонаука имају сасвим супротан приступ у посматрању природе. Псеудонаука се понекад зове и патолошка наука, мада би, када би требало, међу њима могла да се повуче јасна граница.
Термин псеудонаука уведен је највероватније 1843[1] као комбинација грчке речи псеудо (лажни) и наука (знање). Назив има негативну конотацију и због тога га они на које се то односи одбацују[2]
Садржај |
[уреди] Симптоми патолошке науке
Лангмир[3] је године 1953. увео појам патолошке науке да би се обрачунао са истраживањима која се спроводе по научној методи али која су искривљена личним предрасудама. Најпознатији прилери су Н-зраци, поливода, хладна фузија, хомеопатија, меморија воде...
Према Лангмиру патолошку науку је најлакше препознати по следећим симптомима:
- Највећи ефекат који је опажен произведен је агенсом чији се интензитет једва може детектовати, а величина ефекта је у основи независна од интензитета узрока.
- Ефекат је величине која је увек на граници детекције или је неопходан огроман број мерења због врло малог статистичког значаја резултата.
- Сугеришу се теорије ван парадигме поља.
- Од критике се брани обашњењима смишљеним у датом моменту.
- Однос поборника и критичара прво расте а онда постепено пада до заборава.
[уреди] Додатак симптомима патолошке науке
Патолошка наука не попушта ни до данашњих дана па је Н. Туро, професор хемије на Колумбија универзитету додао нове дескрипторе које Лангмир није поменуо.
- Значајан резултат је специфичан за специјални систем.
- У откриће су умешане специјалне технике или апарати.
- Откриће захтева фантастично одступање од парадигме која потпуно одређује резултате у свим упоредљивим системима, укључујући и оне које су аутори раније добили.
Nicholas J. Turro, професор хемије, Columbia University
[уреди] Проблем демаркације
Тврдња или систем тврдњи, да би се могао сматрати научним, мора бити у стању да противуречи могућим или замишљеним посматрањима.[4]
Карл Попер, 1962 Наука, псеудонаука и, фалсификација[5]
[уреди] Наука и псеудонаука имају сасвим супротан приступ
Псеудонаука:
- равнодушна је према чињеницама.
- "истраживање" је неизбежно траљаво.
- почиње хипотезом – обично емоционално привлачном и спектакуларно невероватном – и онда тражи само доказе који јој иду у прилог.
- игнорише доказе који јој противурече.
- равнодушна је према критеријумима ваљаног доказа.
- ослања се на субјективно потврђивање.
- више зависи од произвољних социјалних конвенција него од непроменљивих правила природе.
- увек се може свести на апсурд ако се спроводи доследно до краја.
- увек избегава да се подвргне значајном тесту.
- често противуречи самој себи чак унутар сопствених оквира.
- намерно прави мистерије и када их нема, испуштањем критичних података и важних детаља.
- не напредује.
- покушава да буде убедљива реториком, пропагандом и извртањем уместо ваљаним долазима (којих заправо ни нема).
- води расправу из незнања, дакле, из елементарне заблуде.
- води расправу из наводних изузетака, грешака, аномалија, чудних догађаја и сумњивих тврдњи – уместо из добро познатих правилности природе.
- ослања се на лажне ауторитете, емоције, осећања или неповерење у проверене чињенице.
- износи необичне тврдње и фантастичне теорије које противурече свему што је познато о природи.
- измишља сопствени речник у којем многи појмови нису јасно дефинисани а неки нису дефинисани уопште.
- ослања се на научну методологију истовремено осправајући њену исправност.
[уреди] Разлике између науке и псеудонауке
| Наука | Псеудонаука |
|---|---|
| Резултати се објављују првенствено у научним часописима који се рецензирају од стране других експерата и који одржавају стриктне стандарде поштења и тачности. | Литература је намењена широкој јавности. Нема рецензије, нема провере, нема никаквих захтева у погледу тачности и прецизности. |
| Захтевају се репродуктивни резултати; експерименти морају бити детаљно описани тако да могу бити поновљени или поправљени. | Резултати не могу бити репродуковани или проверени. Испитивања, ако их уопште има, су увек магловито описана те је немогуће утврдити шта је урађено или како је то урађено. |
| Грешке се траже и детаљно испитују јер погрешне теорије често могу да дају исправно предвиђање случајно. Међутим, исправна теорија не прави погрешна предвиђања. | Грешке се игноришу, оправдавају, крију, лаже се о њима, одбацују, објашњавају, рационализују, заборављају, укратко, избегавају се по сваку цену. |
| Током времена, све се више сазнаје о испитиваном физичком процесу. | Физички процес се никада не испитује нити тражи. Током времена нема прогреса и ништа конкретно не може да се научи. |
| Уверава привођењем доказа, аргументима заснованим на логичком или математичком разматрању, најбоље што доступни подаци допуштају. Када нови доказ противуречи старим замислима, оне се напуштају. | Убеђује ослањањем на веру и веровање. Псеудонаука има врло јак квази-религиозни карактер: покушава да преобрати а не да увери. Треба јој веровати упркос чињеницама а не захваљујући њима. Првобитна замисао се никада не напушта, без обзира на чињенице. |
| Не подржава и не продаје непроверене поступке и производе. | Најчешће главни извор прихода је продаја проблематичних производа (књиге, курсеви, дијете, витамини) и/или псеудонаучне услуге (хороскопи, читање карактера, спиритуалне поруке, прорицање судбине). |
[уреди] Знакови препознавања псеудонауке
- Откриће се саопштава директно јавности.
- Проналазач тврди да научна хијерархија покушава да спречи његово откриће.
- Научни ефект је увек на самом прагу детекције.
- Докази за проналазак су анегдотски.
- Проналазач оправдава веровање зато што је ово преживело столећа.
- Проналазач ради у изолацији.
- Проналазач мора да предложи нови закон природе да објасни откриће.[6]
Robert L. Park, professor of physics at the University of Maryland at College Park
[уреди] Примери псеудонауке
Сваку науку прати серија сопствених псеудонаука.
Биологија:
- Лисенкоизам
- Научни креационизам
Хемија:
- Поливода
- Кластерисана вода
- Декластерисана вода
Физика:
- Н-зраци
- Фантастичне силе (Бермудски трoугао)
- Мистицизам и квантна механика
- Хладна фузија
Медицина:
- Хомеопатија (‘’теорија’’)
- Акупунктура (‘’теорија’’)
- Хербализам
- Алтернативна медицина
Психологија:
[уреди] Види још
- Псеудоматематика
- Псеудофизика
- Псеудоисторија
[уреди] Литература
- ^ Magendie, F. (1843). An Elementary Treatise on Human Physiology. 5th Ed. Tr. John Revere. New York: Harper, p. 150. Magendie refers to phrenology as "a pseudo-science of the present day" (note the hyphen).
- ^ Still, A. & Dryden, W., "The Social Psychology of "Pseudoscience": A Brief History", Journal for the Theory of Social Behaviour, Vol.34, No.3, (September 2004), pp.265-290.
- ^ Ирвинг Лангмир (transcribed and ed., Robert N. Hall). Pathological science. Physics Today 42 (Oct. 1989): 44.
- ^ Popper, Karl, "Science, Conjectures and Refutations" (orig. 1963), in Cover, J.A., Curd, Martin (Eds, 1998) Philosophy of Science: The Central Issues, 3-10.
- ^ Karl Popper: Science, Pseudo-Science, and Falsifiability. Conjectures and Refutations (1962)
- ^ Robert L. Park,Voodoo Science: The Road from Foolishness to Fraud, Oxford University Press, 2001. ISBN 0-19-514710-3.
