Пластид

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Пластиди. (Разговор)

Пластиди су органеле присутне искључиво у биљним ћелијама са врло разноврсним биохемијским и физиолошким функција. Сматра се да су настали ендосимбиозом еукариотске ћелије и фотосинтетичких бактерија.

Садрже сопствену ДНК која се репликује независно од репликације ДНК једра па нови пластиди настају деобама већ постојећих пластида у ћелији. Сваки тип пластида у зависности од потреба ћелије и спољашњих фактора може прећи у неки други тип.

[уреди] Врсте пластида

1. Пропластиди су мали, безбојни недиференцирани пластиди који се налазе у меристемским ћелијама изданка и корена. Од њих настају различите врсте пластида. Имају изглед малих вакуола окружених двојном мембраном по чему се разликују од вакуола. Ако је биљка нормално осветљена од пропластида ће се развити хлоропласти, ако је у тами онда леукопласти.

2. Хлоропласти (chloros =зелен су фотосинтетички активни пластиди, садрже зелени пигмент хлорофил

2.Хромопласти (chromos = боја) су жуто до црвено обојени пластиди смештени у цветовима и плодовима. У њима се налазе велике количине пигмената из групе каротеноида (каротени и ксантофили). Настају најчешће од хлоропласта који се мењају при сазревању биљака. Имају важну еколошку улогу – у опрашивању цветова и расејавању плодова.

3. Леукопласти (leucos = безбојан) су безбојни пластиди који се могу наћи у различитим ткивима. Имају улогу у магационирању хранљивих материја па се тако разликују:

протеинопласти (у њима се нагомилавају протеини),
олеопласти (акомулирају резервне липиде) и
амилопласти (amilum =скроб) у којима се синтетише и акомулира скроб.

Леукопласти су присутни у органима у којима се чувају резервне хранљиве материје (кртоле, луковице, семена, плодови итд.).

Биљка која је од исклијавања држана у сталном мраку биће етиолирана (безбојна). Пластиди биљке расле у мраку су такође безбојни јер не садрже пигменте и називају се етиопласти.